U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari jučer je klanjana dženaza i obavljen ukop posmrtnih ostataka devetnaest žrtava genocida počinjenog 11. jula 1995. godine u Srebrenici.
Zuhdija Hasanović – sestra Zaima Hasanovića ubijenogu Srebrenici
Kopam brata Zaima Hasanovića, samo glava i nešto malo sasvim kostiju. Loše se osjećam, nije mi dobro, ali šta ćemo idemo dalje, život dalje ide. Izgubila sam dva brata u genocide Srebrenice, a prije mi je jedan brat nastradao ’94. u Kladnju, a jedan ’93. u putu prema Tuzli. Nije stigao u Srebrenicu, otišao za Tuzlu. Za njega nikad nismo saznali ništa. Jedan mi je bratpreminuo u Rusiji poslije 1996. Nemam 5 braće i oca.
Hasan Čelebić – prijatelj Zaima Hasanovića
Moj život ne znači mi ništa. Zamišljam sebe da sam u ovoj zelenoj plati odnosno ćefinima i zamišljam da su moje kosti. I takav ću biti dok budem živ. Ja sam sa Zaimom rastao 1993. Bio je baš juli mjesec kad sam ja otišao iz Srebrenice prema Kladnju sa jednom ekipom od 116 ljudi. Nije nas prešlo 50 te kobne 1993. gdje sam ja doživio zasjede. Ne znam ko je sve uspio preći jer ja sam doživio da sam morao 24 dana da pasem travu da bi ostao živ. A padom Srebrenice Zaim je nesato 1995. u julu.
Nažalost Zaim i njegova porodica, njegov rahmetli babo je poginuo u Cerskoj, njegov brat Alija, najstariji, je stradao sa njim u koloni, Emir je padom Cerske na Baljkovici stradao, brat Meho je poginuo u Kladnju, jedan amidža Adem je poginuo padom Srebrenice, Abid amidžić mu stradao, amidžić Muriz je poginuo u Konjević polju padom Cerske, sestrić mu je poginuo u Kladnju, Ćazim Delić. Tako da je ova jedna porodica doživjela mnogo mnogo jada, čemera i ubijanja i od njih sedmorice ostala dvojica braće.
Cijelu reportažu Face TV-a pogledajte ovdje.