Sve zemlje oko nas su dobile nešto, samo BiH ništa. I sada Bećirović, propalog Lagumdžiju, gotovo 70-godišnjaka, šalje u UN. Šta je imenovanjem Lagumdžije javno priznao Bećirović? Lično je priznao svoju inferiornost, neznanje, snishodljivost prema bivšem šefu, podaništvo, fasciniranost prevarom.
Za Denisa Bećirovića je Zlatko Lagumdžija božanstvo. Još ako je tačno da je Lagumdžiju predložio reis, preporučio ga Bećiroviću, onda smo već u drami koja se zove blasfemija. Bakir Izetbegović i Zlatko Lagumdžija su par, tandem, duo, neki kažu – pitali smo – i rođaci, pa ipak se Izetbegović nije usudio da Lagumdžiju direktno vrati u politički život, ali jeste indirektno. Nije tajna, pitali smo ga javno, da je Konaković također fasciniran Lagumdžijom.
I Konaković, pristajanjem da mu Lagumdžija bude lični ambasador, priznaje svoju inferiornost u odnosu na bivšeg ministra. Za državu ovo nije dobro. Ako je Lagumdžija uspio nemoguće dok je bio ministar – da BiH odvoji od Evrope, a bili smo bliži Evropi – sigurno bliži nego Hrvatska, ali eto, mogli smo i morali smo u paketu s Hrvatskom, onako kako smo u paketu primljeni i u UN one ‘92. godine, šta Lagumdžija može sada da uradi za državu koju je otjerao od Evrope i svijeta?
Uostalom, zašto i od tada, od 2014. godine, sa svim tim kontaktima kojima se hvali, nije nešto izlobirao za BiH? Jedini koji se protivi izboru Lagumdžije je Dodik, ali to je samo jednom rekao, pa se uhinjio. Dodik se uvijek igrao s Lagumdžijom. Igra mačke i miša, ‘nako, iza leđa.