Pejić: “U ratu sam naučio da ljudi vole gledati ono s čime se sLažu, žele mir u svojoj glavi!”

Hadžifejzović: “14. aprila 1992. se javio Radovan Karadžić i zahtijevao da bude u uživo programu. Istu sam dilemu imao. Pustio sam ga u program.”

Pejić: “Ja sam predložio predajnik za 1 dolar ali pod uvjetom da oni postanu vlasnici. TV Beograd je otvorila signal za Sarajevo. Naša je dilemma bila hoćemo li dati gledaocima da gledaju dnevnik, računali smo da će gledaoci gledati program TVSA, ali ljudi voli da gledaju program sa kojim se slažu, ne žele da njihov stav bude doveden u pitanje! Žele mir u svojoj glavi! To je stanje kolektivne nevinosti, kada ne žele da znaju istinu! Meni bliski ljudi nisu vjerovali šta se dešava, vjerovali su televiziji Srbije!”