Pali se crveni alarm: Srbija ponovo srlja u “čelični zagrljaj” Rusije, a ovo bi mogle biti posljedice

Sve ovo su sasvim legitimna pitanja, ako se uzmu u obzir postupci, najave i izjave domaćih, ali i ruskih zvaničnika, koje svijedoče da je tradicionalno srpsko-rusko prijateljstvo ovih dana “uzletjelo”. Iznova.

Sa druge strane, stižu i opomene zbog takvog ponašanja, poput onih iz SAD, da svojim potezima Srbija ide “putem bez izlaza” “srlja u slijepu ulicu” i postaje “ruski satelit u Evropi”. 

Blažu varijantu ovakvog mišljenja, ali ljepše “upakovanu”, svako malo pomjene i EU, što kroz izveštaje o napretku Srbije, malo i kroz izjave zvaničnika, a malo i kroz konkretne poteze, poput onog u kome Srbija još nije dobila izveštaj o skriningu za poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu politiku, čime jasno poručuje šta misli o koketiranju sa Rusijom.

Sve to, međutim, Srbiji ne smeta u nastojanju da se grčevito drži Rusije, i da održava (pre)bliske kontakte.

Poverljivi kontakti između spoljnopolitičkih nadleštava su postali redovni – napisao je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin najavljujući današnji sastanak srpskog i ruskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i Sergeja Lavrova.

(1/2) 17. априла у Москви ће се одржати састанак министара иностраних послова Русије и Србије – Сергеја Лаврова и Ивице Дачића. Поверљиви контакти између спољнополитичких надлештава су постали редовни.

— Александр Чепурин (@AVChepurin) 15. travnja 2019.

Uz to, ostavio je i “zagonetku”, o kakvim se “poverljivim kontaktima” radi, šta su teme, da li se i koliko često dešavaju…

“Dva puta godišnje” – stiglo je objašnjenje od Dačića, koji je iz Moskve poručio i da “Srbija nije u stanju da zaštiti svoj nacionalni i državni interes bez pomoći Ruske Federacije”, dok je Lavrov najavio da će Rusija “nastaviti napore za razvoj koordinacije spoljne politike sa Srbijom”.

 Kako će na to gledati EU, vidjeće se, mada već može da se nasluti, jer neće biti prvi put. Kako i ranije, ponovo će “lijepo” opomenuti upravo na usklađivanje te politike, samo ne sa Moskvom, već sa Unijom, i to će uredno staviti u neki od svojih izveštaja. Opaske i kritike takođe se mogu očekivati, što i nije tako strašno, ali da nam to zamijeraju staviće nam vrlo jasno do znanja tako što nam neće dati, recimo, “zeleno svijetlo” za otvaranje nekog od poglavlja, u čemu i inače prilično kaskamo. Poruka će biti jasna: “Samo vas gledamo, ne možete nas prevariti”.

To, samo na drugačiji način, kaže Edvard Džozef, predavač na Institutu za međunarodnu politiku Univerziteta “Džons Hopkins u Vašingtonu”, koji ozbiljno upozorava Srbiju i njeno “šurovanje” sa Rusijom.

 “Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Evroazijskom ekonomskom unijom i potencijalno članstvo Srbije u toj organizaciji koju predvodi Rusija bio bi put bez izlaza za Srbiju” – kazao je on, ali ističe i da ruska inicijativa prema Srbiji ne iznenađuje, kao i da očekuje da će u budućnosti biti sličnih poteza.

 

 Također, je istakao za “Glas Amerike”, da se nada da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić svijestan koliku bi štetu članstvo u EAEU bilo štetno po Srbiju koja je u odmaklom pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. Potvrdno je odgovorio i na pitanje da li bi to od Srbije napravilo “ruski satelit u Evropi” dodajući da je to rizik koji i zagovarači, poput lidera Dveri Boška Obradovića, moraju da razumiju. 

 

Sa druge strane, doktorand Fakulteta političkih nauka Boban Stojanović, objašnjava da Srbija koristi Rusiju u nekim trenucima, i to da bi se bolje pozicionira prema Zapadu. Vučićev sastanak sa Putinom i Dačićev sa Lavrovim, tumači u kontekstu 29. aprila, odnosno sastanka u Berlinu  gdje ćemo mi zahvaljujući Rusiji, pokušati da popravimo poziciju u odnosu na EU”.

 

Ovo je flertovanje sa Rusijom, kako bi nas EU manje “udarala po glavi”. Ako u Berlinu, recimo, bude ideja oko Kosova koje nama ne odgovaraju, mi ćemo onda da se okrenemo ka Rusiji. To bi mogla biti neka “prijetnja” da EU ne bude previše gruba prema nama – priča on.

 

Međutim, uvjerenja je da “ni ova, ni neka buduća vlast neće napustiti put evrointegracija”. “Packe” ćemo, kaže, dobijati i za ovo i ubuduće, i tako će biti sve dok ne postanemo članica EU. Kada se to desi, navodi on, ne bi ga iznenadilo okretanje leđa Rusiji.

 

“Međutim, to što mi kao država radimo smatram negdje i malicioznim, i neiskrenim odnosom” – priča on.

 

 

  Rusiju vidi kao srpsku “kartu na stolu” u “savezu za bezbjednost UN”i ističe da “mi Rusiji baš i nismo na vrhu prioriteta”.

Historijski, vjerski i tradicionalni odnosi jesu nešto o čemu obe strane vode računa, i to je otprilike to. Kada je Rusija u pitanju, njen interes je možda taj što je trenutno Srbija jedna od rijetkih zemalja na ovim prostorima sa kojima ima dobar odnos, i preko koje pokušava da širi svoj uticaj, naročito uzimajući u obzir pristupanje Makedonije i Crne Gore NATO Alijansi – priča on.

Zbog svega ovoga biće zanimljivo gledati na koji način će se odnosi Srbije i Rusije razvijati ako i kada bude konačno stavljena tačka na “kosovski čvor”.

Iako trenutno ova taktika možda zvuči dobro, vrlo lako bi mogla Srbiji da se “obije o glavu”, imajući u vidu njeno strateško opredeljenje kao EU koja vrlo lako, vaspitno, može da zatvori tek “odškrinuta vrata” Unije. Također, nevolja je i u tome što dok ona traje, iznova i iznova učvršćuje uverenje da je Srbija “ruski satelit” na Balkanu, na šta ni EU ni najveći dio međunardone zajednice ne gleda blagonaklono. Naprotiv.