Srbiji je dosta kafanskih priča i iskrivljenih istina, kao i mitingaške atmosfere u kojoj sva važna pitanja ostaju u drugom planu zbog političara i partija koji su svoj sebični interes stavili ispred interesa zemlje i njenih građana.
Posle tri decenije vođenih i izgubljenih ratova, pakla kroz koji smo svi prošli, propasti politike srpskog nacionalizma – ostali smo usamljeni, teški i nepodnošljivi i sami sebi. Godine laganja i obmanjivanja, bežanja od suočavanja sa posledicama katastrofalnih izbora trajno su deformisale i zemlju i društvo.
Nije više pitanje šta će Srbija uraditi i da li ima plan po pitanju Kosova, nego koliko smo spremni, posle svega, da prihvatimo konačni poraz jednog razmišljanja koje je rasturilo sve oko nas, da bismo na kraju počeli i sami sebe da ujedamo?
Nema više manevarskog prostora niti šansi u kojima ćemo izvući nešto za svoj narod, jer smo sve takve prilike svesno propuštali, da bismo na kraju ostali bez ijednog saveznika sa kojim možemo na iskren način da razgovaramo.
Kosovo je izgubljeno zbog negiranja stvarnosti i onoga što se ispred naših očiju dešavalo, i jedino što nam ostaje je pokušaj da napravimo dogovor sa kosovskim Albancima koji garantuje mir, kako u Prištini i Beogradu, tako i u celom regionu.
Zbog toga prisustvujemo sednici u ponedeljak, jer se u Skupštini mora čuti glas onih koji nisu bili spremni da prave kompromise dok su svi ostali lagali svoje društvo zbog vlasti i političkog opstanka.
Nema alterantive dogovoru i nema ništa važnije od mira. Oni koji su i od ove sednice napravili poligon za partijska podmetanja, još jednom su pokazali zašto 15 godina stojimo naspram svih njih, dok oni, ujedinjeni, brane Srbiji da ide evropskim putem, ne zeleći nikada da ovo društvo stvarno rasterete problema koji nas opterećuju predugo.
- OGLAS -