Hadžifejzović: “Nasiha… ti nisi kandidat. Otkud ti u ovom društvu?”
Pozder: “U lijepom društvu ugodno je biti! Nas povezuje jer smo odrasli u malim sredinama; dolazimo iz malih bh. gradova! Moj profesionalni put je počeo u Goraždu. Radila sam jedan projekt, prvi u životu! Nakon dvadeset godina od tog projekta ništa se nije promijenilo u Goraždu! Drago mi je da čujemo šta je to Anesa zadržalo u Goraždu i šta će to uraditi!”
Hadžifejzović: “Što si se vratio?”
Bunjo: “Oslobodio sam se toliko da sebi mogu pokazati šta najbolje radim! Osjetio sam želju da prepoznam probleme Goražda!”
Sulejmanović: “U BiH se najlakše posvađati i tako graditi političku karijeru! Mjesecima smo razgovarali! SDP i Našu stranku spojili su problemi u Fojnici! Ne želimo da slušamo godinama obećanja i čekamo godinama na njihovu realizaciju! Naši putevi su u katastrofalnom stanju! Ljudi jedva dođu do kuće! Hoćemo to da promijenimo!”
Hadžifejzović: “Ima li nešto što garantujete?”
Sulejmanović: “Garantujem da ćemo odmah početi raditi puteve, posebno prema našem Prokoškom jezeru! Garantujemo da ćemo od fojničke vode napraviti brend, a da to ne bude samo priča!”
Hadžifejzović: “Šta ti obećavaš?”
Bunjo: “Obećavam da ću gurati projekte koji su neophodni i koji će naredne četiri, šest, osam godina održati Goražde i napraviti mjesto ugodnog življenja!”
Sulejmanović: “Poslije šestog oktobra mene očekujte. Doći ću sa idejama! Naše ljepote moramo sačuvati! Imamo jako puno problema! Moja generacija pamti stari park, bazen… tog parka sada nema, a bazen zarasta i propada! Zbog toga smo se okupili i odlučni smo! Ljudi to u Fojnici znaju! Mjesecima se zida jedna prostorija za vrtić… Pedesetero djece čeka upis u vrtić! Koliko treba, Nasiha, vremena da se jedna prostorija sredi?”
Pozder: “Onoliko koliko ima volje! Novci se nađu kada je nešto prioritet! Do Prokoškog jezera najjednostavnije je doći kvadom, koji jedini nije adekvatan za to mjesto!”
Sulejmanović: “Drago mi je što je ovo ministrica primijetila; postoji još mnogo problema! Hoćemo da kažemo: dosta je više propadanja!”
Bunjo: “Goražde je industrijski grad; proglašeni smo industrijskim čudom, otad sve pada! Želimo da je našim ljudima ugodno da tu žive! Ne želim da tjeram ljude iz Goražda, želim da ih vratim!”
Hadžifejzović: “Jesi siguran? Smore se ljudi…”
Bunjo: “Hajde da prepoznamo prave ljude koji će raditi u interesu građana!”
Pozder: “Puna su nam usta da je Goražde grad herojstva, a kad treba nešto uraditi nema nas… Očekujem da dolaze s projektima! Najveće zadovoljstvo je kada vam načelnik ili gradonačelnik dođe sa spremnom projektnom administracijom! Meni je puno lakše govoriti o EU putu na Dobrinji. Nije isto pričati to u malim sredinama! Govoriti o standardu, kulturi, turizmu nije isto! Neka 6. oktobra razmisle građani kome žele prepustiti dvije milijarde Plana rasta od EU! Da li onim ljudima koji su odgovorni, obrazovani, elokventni ili onima koji nisu bili u stanju završiti ni vrtić u Fojnici!”
Sulejmanović: “Prihvatit ćemo svaki projekt za dobrobit naših građana! Želimo unaprijediti naš svakodnevni život!”
Bunjo: “Goražde ne može ponuditi turizam, ali ćemo se boriti da napravimo turistički grad! Pružit ćemo ljudima priliku da dođe da vide kako je to u našem gradu! Borit ćemo se za ono što imamo do kraja da ostane tako i bude još bolje!”