Uvoz izraelske nafte iz Azerbejdžana, koja se isporučuje preko turske luke Ceyhan, dostigao je 2025. godine najviši nivo u posljednje tri godine, pokazuju podaci o kretanju brodova, što naglašava sposobnost Izraela da osigura energente uprkos neprijateljskom stavu pojedinih vlada zbog rata u Gazi.
Zvanični turski podaci pokazuju da je trgovina između Turske i Izraela od juna 2024. godine na nuli, nakon što je Ankara uvela zabranu zbog izraelskog rata protiv Gaze.
Iako Turska ne kontroliše kome se prodaje azerbejdžanska nafta koja se transportuje naftovodom Baku-Tbilisi-Ceyhan, vlasti su u novembru 2024. godine navele da izvoznici koji koriste luku Ceyhan “poštuju odluku o prekidu trgovine s Izraelom” te da se nafta ne utovaruje s Izraelom kao krajnjom destinacijom.
Tursko ministarstvo energetike je, odgovarajući na upite, uputilo na saopćenje iz 2024. godine u kojem se navodi da državna kompanija BOTAS, operater naftovoda, nije uključena u prodaju azerbejdžanske nafte.
Prema podacima kompanije Kpler, azerbejdžanska sirova nafta činila je 46,4 posto izraelskog uvoza nafte prošle godine, što je najveći udio u ovoj deceniji i znatno ispred Rusije, koja je učestvovala s oko 28 posto.
Uvoz iz Nigerije se više nego udvostručio u 2025. godini, dok su isporuke iz Brazila, Demokratske Republike Kongo i Republike Kongo, koje su zajedno činile više od 10 posto u 2024. godine pale na nulu, pokazuju podaci Kplera i Vortexe.
Ipak, podaci Kplera pokazuju da je izraelski uvoz azerbejdžanske nafte iz Ceyhana porastao za 31 posto na godišnjem nivou, na 94.000 barela dnevno u 2025. godini, najviše od 2022. godine, čime je dodatno povećana razlika u odnosu na Rusiju, drugog najvećeg dobavljača Izraela.
Ovi podaci predstavljaju još jedan primjer da Izrael nastavlja trgovinu s kompanijama iz zemalja čije vlade javno osuđuju njegove postupke u Gazi.
Južnoafrička Republika, koja je optužila Izrael za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, bila je najveći dobavljač uglja Izraelu u 2025. godini. Izraelsko ministarstvo energetike i infrastrukture saopćilo je da ne komentariše izvore uvoza nafte.
Vlada Izraela je ranije navela da Turska svojom zabranom trgovine ignoriše međunarodne sporazume.
Analitičari Kplera i Vortexe navode da brodovi koji iz Ceyhana isporučuju naftu Izraelu obično isključuju sisteme za praćenje i prijavljuju druge destinacije pomorskim vlastima, zbog čega se te isporuke zvanično ne evidentiraju.
“Brod će obično prijaviti destinaciju kod obala Egipta ili Kipra, a zatim iskrcati teret u Izraelu”, navela je Vortexa, pozivajući se na tanker Valfoglia klase Aframax, koji je u Ceyhanu natovario i 7. januara u Izraelu iskrcao 680.000 barela azerbejdžanske lake nafte.
Drugi brod, tanker Kimolos klase Suezmax, natovario je azerbejdžansku naftu u Ceyhanu 31. decembra i između 1. i 5. januara isključio svoj automatski identifikacijski sistem, pokazuju podaci LSEG-a. Podaci Kplera pokazuju da je 4. januara iskrcao teret u izraelskoj luci Ashkelon.