Sin Ratka Mladića, Darko Mladić, otkrio je do sada malo poznate detalje izručenja generala Haškom tribunalu, ali i tajnih sastanaka koji su prethodili Dejtonskom sporazumu.
“Generalno na nas i cijelu bivšu Jugoslaviju gledaju kao na eksperimentalno polje i ono što je i njima namjenjeno u budućnosti. To je postalo očigledno 1995. godine, a oni su praktično razbijanje Jugoslavije počeli aktivno još 1991. To je sve bio sukob s NATO paktom, a ne s muslimanskim ili hrvatskim formacijama, oni su bili samo njihova pješadija, da bi ginuli za njihov interes”, ispričao je Darko Mladić, gostujući u jutarnjem programu televizije Hepi.
Na pitanje kako je tačno protekao susret Ratka Mladića i tadašnjeg načelnika Generalštaba Oružanih snaga Francuske Duena, sin Darko je otkrio da njegov otac “nije tražio ništa osim međunarodnog priznanja RS-a”.
“On je tražio da francuski komandant dođe na teritoriju RS da na jednom zvaničnom sastanku preuzme svoje vojnike, a kad vi dajete zarobljenike onda tražite i neke svoje zarobljenike. Ratko nije tražio ništa, samo to priznanje i to je bila borba dva dana da dođe Duen na teritoriju RS i da se obaveže da će obnoviti škole, mostove i bolnice koje su porušili. Urbana je legenda da su mu Francuzi garantovali da neće biti izručen Haškom tribunalu, da su ga oni štitili, bio bi vjerovatno i dalje na slobodi kao neki drugi štićenici. Ratko te kompromise nije nikada pravio, da je htio o sebi da pregovara, radio bi to 1991, 1992. ili 1993. On je na kraju krajeva odbio Holbrukovu ponudu u Dobanovcima da uđe u politiku i to pred Miloševićem i Karadžićem. Uoči Dejtona je Holbruk došao s porukom od Clintona i Senata da Amerika cijeni generala Mladića kao vrhunskog profesionalca, ali da u tom trenutku želi generala Mladića da zamijeni političarem Mladićem, a Ratko je rekao da ne bi jednog generala Mladića mjenjao za 100 političara Mladića, tako da je faktički u tom trenutku završio u Hagu”, uvjeren je on.
Osvrnuo se i na ulogu Rusa tokom rata devedesetih, dodavši da “masa stvari od onoga što su Rusi tada radili nije poznata”.
“Rusija se nikada u naše slobodne izbore nije miješala, za razliku od Zapada koji to i danas radi. Oni su kao prijateljska nacija nastupili, mi smo od njih imali više nadanja nego što su oni tada bili sposobni da nam pomognu, danas mogu više. Komandant ruske vojske Gračov je primio Ratka aprila ili marta 1995, Rusi to nisu ni krili od Amerikanaca, čak su ga Amerikanci sreli na stepeništu tamo, mimoišli su se. On im je tada tražio vojnu pomoć, sve nam je nedostajalo, ali oni tada nisu mogli da mu pomognu. Gračov mu je rekao:
“Ne mogu ništa da ti dam”, a Ratko je rekao: “Dobro, hajde onda napravite par letova, bacajte prazne kutije da se Amerikanci misle šta nam dajete, a ja narodu da kažem da nam pomažete”, ali ni to tada nisu mogli, takva je bila situacija. Da su ga Rusi krili poslije, ne bi on sada bio u Haškom tribunalu”, završio je Darko Mladić.