Na političke krize odavno smo navikli, a navikavamo se i na ekonomske. Na prehranu se izdvaja najviše novca, a uprkos tome što smo jedna od najplodnijih država u regionu, najveći dio hrane uvozimo. Ovisni o drugima i nestabilni, za poboljšanje životnog standarda čekamo stabilizaciju na globalnom nivou.
Cijene hrane, računi, krediti i dalje su glavne brige građana. U aprilu je potrošačka korpa četveročlane porodice iznosila više od 3300 maraka. Koliko je prehrana poskupjela najbolje ilustruje činjenica da se na nju troši više nego na troškove stanovanja, obrazovanja, odjeće i prijevoza zajedno. Cijene voća i povrća i dalje izazivaju zaprepaštenje građana.
Šta kažu građani?
„Mi penzioneri možemo slabije to kupiti, ali kupimo bar malo, samo što se kaže da probamo, jagode, trešnje…“
„Tačno se vidi da je sve poskupilo, a da napravimo dobar ručak, malo mesa, baš se osjeti da je puno poskupilo, na svim artiklima.“
„Prehrana, zna se šta je poskupilo, mlijeko, ulje… Hajde, mlijeko i nekako, mada je skupo, a ulje, brašno, šećer… Sve smo smanjili, smanjujemo dok ne počnemo piti gorku kafu.“
Gorak okus u ustima izaziva i činjenica da BiH sve više uvozi više od 80 posto hrane koju konzumira. Time, korak po korak, postajemo izuzetno ovisni, čak i u sektoru gdje ne moramo biti.
„Kvadratura obradivog zemljišta u BiH više-manje je jednaka Hrvatskoj. Ta kvadratura u Kini hrani 25 miliona ljudi, dakle BiH bi mogla hraniti region da to želi, ali ako bi se granice zatvorile, mislim da ne bismo mogli prehraniti ni glavni grad“, ističe Marin Bago iz Udruženja za zaštitu potrošača „Futura“ Mostar.
„Mi nemamo strategiju za energiju i hranu, što su dva ključna resora o kojima bi svaka država trebala brinuti. To su neki sporadični poduhvati, neko sporadično ministarstvo koje nešto pokušava uraditi, ali nema jasne vizije“, smatra Aziz Šunje, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.
Kao posljedica pojačanih inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja, Centralna banka BiH procijenila je da će stopa inflacije u ovoj godini biti 4,7 posto.
U zavisnosti od budućih dešavanja na globalnom nivou, građani BiH mogu se nadati poboljšanju ili, nažalost, pogoršanju situacije.
„Najbolji scenarij je da se dođe do mira na Dalekom istoku, da se nađe rješenje prihvatljivo za sve strane, a s druge strane da se rat u Ukrajini privede kraju jer je to jako veliko iscrpljivanje svih resursa, ali to se sve odražava na cijene proizvoda koje mi kupujemo“, pojašnjava ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Čak i da se u skorije vrijeme uspostavi mir, građani BiH, vodeći se prethodnim iskustvima, morat će pričekati na pojeftinjenje osnovnih potrepština jer ona dolaze mnogo sporije od poskupljenja.