Jurišić: Emisiju pamte po intervjuima sa Dodikom, međutim ja sam imala oštre intervjue i sa Izetbegovićem i Čovićem. Poslije toga bi budi duge stanke nedolazaka, međutim nalazila sam modalitete kako da emisiju učinim zanimljivom. Tokom jednosatnih intervjua u želji da izvučem informaciju od Dragana Čovića, moja panika je bila da radim jako dosadan intervju zato što je vrlo teško bilo izvući informaciju više, ali se to događalo, kad se pažljivo pregledaju intervjui izvuku se neke pouke.
-Npr. upitam ga: „Gospodine Čoviću, imate odličnu saradnju sa Miloradom Dodikom da li ćete ga ubijediti da su Nato integracije neophodne BiH?“ On kaže: „Da, hoću!“ Evo šta imamo poslije toliko godina.. ali dobro, to je politički pragmatizam, koji vjerovatno podrazumijeva da slažete ili zaobiđete istinu. Kad je riječ o Bakiru jednom prilikom je kazao da mu je neprijatno razgovarati sa mnom.
-Milorad Dodik je neugodan zato što je uveo rječnik ulice u javni prostor i on je tu definitivno dežurni krivac i za ovo retoričko, odnosno verbalno nasilje koje je toliko izraženo na društvenim mrežama, a Bogami je odgovoran i za fizičko nasilje koje se događa naslabijim grupama pogotovo u RS-u. Ta retotrika se u bazi shvata drugačije. Ako on smije reći i psovati i pogrdno se izjašnjavati o jednom konstitutivnom narodu, to za nekog bahatog čovjeka znači da Bošnjaka može udariti na ulici, da mu može upasti u kuću. To su te opasne retorike. Pravosuđe je najslabija karika bh. društva. Može, a ne reaguje. Sistem ne funkcioniše, ljudi će početi pravdu uzimati u svoje ruke. Žao mi je što Naša stranka nije ranije ponudila da budem članica predsjedništva. Tu sam sad, među kvalitetnim ljudima i radujem se saradnji.
-Žao mi je što sam ohrabrila neke ljude da uđu u radno pravne postupke. Sud ne donosi pravdu, donose presude koje su neadekvatne. Promijenila su se vremena. Sudske odluke većini ljudi su skoro pa skandalozne. Pravda je jedno, sud je drugo. Da ima pravde mnogi bi bili iza rešetaka.
KOMPLETNO GOSTOVANJE POGLEDAJTE NA LINKU: