Hadžifejzović: „IN MEMORIAM jednom velikom čovjeku ustvari je i ‘Centralna odjava’ CD-a.
Zašto? Zato što je jedan čovjek, koji je otišao ovih dana, u ovoj emisiji učestvovao savjetima, snimcima, prilozima bezbroj puta. Onda ćemo završiti ovu emisiju s osobom s početka ove emisije prije 34 godine. Gledali ste CD broj 3138., a Muhamed Haćimić Pinca je više puta od tog broja, na više načina, učestvovao u ovoj emisiji.
Pinca je bio snimatelj, kamerman TV Sarajevo, TV BiH i više od toga: podrška nama, mladim novinarima; učitelj: kako se postaviti pred kameru, kakav odnos s kamerom imati, šta je kadar, šta je stand up, šta je ameriken. Pinca je bio i moj učitelj. Imao je problema kako da dečka sa radija, sasvim neopterećenog koliko dugo priča, maše rukama – strpa u kadar, da me uokviri, ali i tjerao da duge, opisne, opširne radijske rečenice maksimalno skratim u jednu… Onda sam ja učio njegovog sina Emira ono što me učio njegov otac… a i njega su učili… Kako je dobio nadimak Pinca i šta je to uopšte? Pinca je rasvjetno tijelo. Kada je počeo da radi u Sutjeska filmu, majstor svjetla ga poslao da donese pincu. On nije znao šta je pinca, vratio se iz magacina i rekao: ‘Nema nijedna pinca.’ Onda ga je majstor – vaspitnom metodom držanja za uho – odveo u magacin i pokazao mu stotinjak pinci… Nema šta Pinca nije snimio… Pinca je bio gospodin s kamerom… Kao i našem Sukiju Medenčeviću, koji je u Hollywoodu, i Pinci sam govorio da mu je mjesto više ispred nego iza kamere, ali to su ti i takvi tipovi: karakter ih određuje da budu iza i da im ništa ispred ne promakne…”