Hadžifejzović: „Otišao je naš Avduka. Bio je teško bolestan dugih 7 mjeseci. Nije se ni jauk iz njega čuo. Bilo mu je teško ali da bude lakše onima kojima je teško – želio je da ode. Njegovo dostojanstvo mu nije dalo da pati svoje, sve oko sebe. Znao je da odlazi. Mirno je to prihvatio, samo je požurivao smrt, dozivao. Mi ćemo se od Avduke opraštati od petka, imamo kad – koliko živi budemo bili – večeras se od njega opraštaju pjesnici, književnici, prijatelji, akademici, porodica. Umro je u bolnici, pored njega je bila njegova ljubav – supruga. Pričao je, tri puta duboko udahnuo i – nije izdahnuo. Dah mu je ostao – u njemu. Da, vidio sam šta je posljednje što je napisao, posljednji, najstariji i najednostavniji stih, na komadiću papira veličine vizit karte, rukom, svojoj ženi Biji: “Bijo, lim vo te.”
Hadžifejzović se oprostio od Sidrana: Vidio sam posljednji Sidranov stih! Bijo, LIM VO TE!
IN MEMORIAM, Abdulah Avduka Sidran: Dok živimo od tebe ćemo se opraštati i nikad do kraja oprostiti!
Hadžifejzović: „ Avduka je bio teško bolestan, 7 mjeseci! Nije se ni jauk iz njega čuo. Bilo mu je teško ali da bude lakše onima kojima je teško – želio je da ode, požurivao je i dozivao smrt!“