SAD bi mogle pokrenuti nove, velike vojne operacije protiv Irana u roku od 96 sati od naredbe Donalda Trumpa. Prema navodima CNN-a, američke snage na Bliskom istoku spremne su za napad, a na listi potencijalnih meta nalaze se iranska vojna postrojenja, nuklearni objekti i energetska infrastruktura. Ipak, konačna odluka još nije donesena. Prema američkim zvaničnicima, Trump je odbio prijedlog Benjamina Netanyahua da se napad izvede prije izraelskih izbora, zakazanih za 27. oktobar. Dok raste strah od nove vojne eskalacije, u Teheran danas stižu visoki zvaničnici Saudijske Arabije, Turske i Pakistana. Saudijski ministar odbrane Khalid bin Salman, pakistanski vojni komandant Asim Munir i šef turske obavještajne službe Ibrahim Kalin sastat će se s iranskim zvaničnicima. Cilj razgovora je regionalna sigurnost i smirivanje krize, a sastanak bi mogao otvoriti prostor za diplomatsko rješenje u trenutku kada se ponovo razmatra mogućnost američkih udara.
Dok se uoči izbora u Izraelu zaoštrava politička retorika, humanitarna situacija u Pojasu Gaze postaje sve teža. Uprkos primirju koje je na snazi od prošle godine, nastavljaju se izraelski napadi i ograničavanje ulaska pomoći. Svjetski program za hranu smanjio je obim pomoći, pa će oko pola miliona Palestinaca ostati bez dosadašnje podrške. Broj korisnika smanjen je sa 1,6 miliona u septembru na 1,1 milion dok porodice dobijaju manje prehrambenih paketa i brašna.Istovremeno, izraelski ministar nacionalne sigurnosti Itamar Ben-Gvir na društvenim mrežama se hvali, da je život palestinskih zatvorenika pretvorio u pakao.
„Teroristi u zatvoru Levia sjedili su i gomilali ono malo hrane što su imali. Kašiku džema, pa još jednu kašiku džema, krišku hljeba i još jednu krišku hljeba, tako nekoliko dana, sve kako bi pripremili improviziranu tortu i proslavili u utorak, u slučaju da ja ne odaberem. Ali odlični komesar Zatvorske službe i njegovi ljudi pronašli su tortu, a zatvorenici su izvedeni na disciplinski sud i prebačeni u samicu“, rekao je Ben Gvir.
Takve poruke dodatno podižu tenzije uoči glasanja, dok stanovnici palestinske enklave ostaju suočeni s nestašicom hrane, nedostatkom goriva za bolnice i nastavkom vojnih operacija.
Pritisak raste i na samog Netanyahua. Hiljade građana izašle su na ulice Tel Aviva, tražeći političku odgovornost i nezavisnu istragu o sigurnosnim propustima koji su prethodili napadima Hamasa 7. oktobra. Izbori za Knesset održavaju se sutra, a među glavnim izazovima za premijera su nezadovoljstvo dijela javnosti, pitanje odgovornosti za napade i duboke političke podjele u zemlji.
Na drugom frontu, Ukrajina traži hitnu isporuku presretačkih raketa za američke sisteme protuzračne odbrane Patriot, dok Rusija nastavlja intenzivne napade. Volodimir Zelenski zbog učestalih ruskih napada, traži deblokadu isporuke raketa koju su evropski saveznici već odobrili, ali čija realizacija kasni zbog zastoja u Washingtonu.
„Ovako Rusija odgovara na diplomatiju. I veoma je važno da se podrška onima koji štite živote ne smanjuje uporedo s procesom pregovora. Moramo deblokirati isporuke presretača Patriot koje su evropske zemlje već odobrile. Moramo nastaviti podržavati ukrajinsku borbenu avijaciju u odbrani od mlaznih Šaheda. Svaki takav odbrambeni paket, posebno pred zimu, pomaže u spašavanju života“, poručio je Zelenski.
Dok Ukrajina traži dodatnu zaštitu svoje teritorije i infrastrukture, neizvjesnost oko američke vojne pomoći dodatno otežava njenu odbranu. Na svim frontovima, širom svijeta, mir ostaje neizvjestan.