Evropska komisija planira zadržati zabranu novih istraživanja i eksploatacije nafte i plina na Arktiku kao zvaničan stav Evropske unije. Ova odredba bit će zadržana u revidiranoj strategiji za Arktik, koju bi Brisel trebao predstaviti 20. oktobra, uprkos snažnom pritisku Norveške da se zabrana ukine.
Revidirana strategija EU-a, koja se zasniva na dokumentu iz 2021. godine, trebala bi biti predstavljena u trenutku kada Arktik dobija sve veći strateški značaj za evropske odbrambene i klimatske ciljeve.
– U budućnosti će naš pristup moratoriju ostati nepromijenjen: naše politike imaju za cilj borbu protiv klimatskih promjena i degradacije okoliša te podršku održivom ekonomskom razvoju – rekao je glasnogovornik Komisije.
Eksploatacija fosilnih goriva
Za Evropsku komisiju, pokretanje novih projekata eksploatacije fosilnih goriva na Arktiku nije u skladu s klimatskim ciljevima EU-a. Odluka da se moratorij zadrži pokazuje da Brisel ostaje pri tom stavu, uprkos pozivima Međunarodne energetske agencije da ga preispita i pritiscima Norveške, jednog od ključnih energetskih dobavljača i saveznika Evropske unije, u trenutku kada se blok suočava s energetskim izazovima.
Njemačka, Švedska i Finska još su 2021. godine uglavnom podržale stav Komisije da bi nova nalazišta nafte i plina trebala “ostati pod zemljom”. Danska se, međutim, našla pred složenim zadatkom – podržati zelene ciljeve EU-a, a istovremeno uvažiti ograničene mogućnosti njihovog nametanja Grenlandu, svojoj autonomnoj teritoriji koja raspolaže ogromnim mineralnim resursima, uključujući i značajne procijenjene neotkrivene rezerve nafte i plina.
Komisija je u početku predložila da zabrana novih istraživanja nafte i plina na Arktiku i okolnim područjima bude uređena multilateralnom pravnom obavezom. Taj prijedlog podržala je Njemačka. Međutim, konačna strategija ostala je na nivou neobavezujuće političke obaveze.
Na pitanje hoće li revidirana strategija za Arktik i dalje predstavljati samo simboličnu političku izjavu, iz Komisije su odgovorili da je “proces u toku”. Ipak, očekuje se da zabrana ostane pravno neobavezujuća, čime bi se mogao izbjeći direktan sukob s Norveškom u trenutku kada postoji zabrinutost zbog sigurnosti energetskog snabdijevanja EU-a.
Norveška istraživanje plina na Arktiku predstavlja kao svojevrsno osiguranje za Evropsku uniju u periodu kada se blok suočava s rastom cijena energije. Istovremeno, francuski predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) poziva na održavanje sastanka G7 posvećenog energetici, na kojem bi se moglo razgovarati o novom oslobađanju hitnih rezervi nafte.
Aktivnosti u Barencovom moru
Pokušavajući izvršiti pritisak na EU da preispita svoj stav, norveški ministar energetike Terje Oslend (Terje Aasland) nedavno je izjavio da nastavak aktivnosti u Barencovom moru predstavlja interes i za Norvešku i za Evropu. Kao razlog je naveo poremećaje na globalnim energetskim tržištima nakon rata na Bliskom istoku.
Oslend je također poručio da će Norveška nastaviti s bušenjem na Arktiku bez obzira na stav Evropske unije.
Pitanje je posebno osjetljivo za Brisel jer je Norveška čvrsto uključena u evropsku arhitekturu energetske sigurnosti. Nedavni poremećaji, uključujući oštećenje naftovoda u Saudijskoj Arabiji, pokazali su koliko brzo Evropa može postati ranjiva kada dođe do prekida isporuka iz drugih proizvodnih područja.
Nakon što je ruski plin iz plinovoda uglavnom potisnut s evropskog tržišta, Norveška je postala najveći dobavljač ukapljenog prirodnog plina (LNG) za EU. Od januara do juna ove godine činila je 54,4 posto ukupnog uvoza EU-a, dok je njen udio u istom periodu 2025. godine iznosio 52,1 posto.