U projektu koji je finansirala japanska vlada, Toyotini inženjeri su postavili solarne panele na haubu, krov, zadnje staklo i bočne elemente karoserije kako bi utvrdili koliko struje mogu da proizvedu iz energije Sunca.
Struja iz solarnih panela ide direktno u pogonsku bateriju, što znači da se automobil može puniti i u vožnji i parkiran. Tokom sunčanih dana paneli mogu proizvesti dovoljno struje za prelazak razdaljine od 56 kilometara. Poređenja radi, prosječni Amerikanac dnevno pređe 47 kilometara, prema istraživanju američkog Udruženja za bezbjednost saobraćaja.
Rezultat je znatno lošiji u slučaju oblačnog vremena, ali i prevelikih vrućina. U takvim bi se uslovima, u stvarnoj vožnji, automobil morao zaustaviti i puniti na električnim punjačima.
Same solarne ćelije su izuzetno tanke, svega 0,03 milimetra, što znači da su dovoljno savitljive da se prilagode karoseriji automobila. Inženjeri su morali da formiraju izolacionu zonu između stakla odnosno karoserije i panela kako bi ih zaštitili, tako da je debljina modula solarnih panela u stvarnosti ipak oko jednog centimentra.
U gepeku testonog automobila nalaze se baterije za solarne panele, čime se težina vozila povećava za oko 80 kilograma. Najveći je izazov smanjiti težinu baterija, ali i izuzetno velike troškove, rekao je Toyotin vodeći inženjer na projektu Satoši Šizuku, dodajući da će model biti komercijalan verovatno tek za nekoliko godina.