Saša Ilić je dobitnik NIN-ove nagrade za knjigu “Pas i kontrabas”, saopštio je žiri, a Ilić kaže da nije očekivao nagradu.
“Kada sam zajedno sa Milenkom Bodirogićem planirao ediciju poslao sam svim medijima da su se pojavile dve knjige. Moja “Pas i kontrabas” i Bodirogićeva “Po šumama i gorama” u ediciji “Noć knjige”. Ta informacija se nije pojavila apsolutno nigde, čak ni u sajamskim dodacima velikih medija, pa smo onda odlučili da se prijavimo za NIN-ovu nagradu da bi uopšte dospeli do javnosti”, kazao je Ilić.
Nagrađeni pisac je napomenuo da sada mediji poklanjanu pažnju tim knjigama.
“Korice tih knjiga su urađene tako da ih ne vidi niko jer smo u Noći republike i svaki čitalac mora da juri svetlo ne bi li video šta tamo piše. Dve ključne niti povezuju oba romana, a to su antifašizam i jugoslovenstvo i trudićemo se nadalje da biramo knjige koje će se uklapati u ovu ediciju baš onako kao što su se priče uklapale u Kišovu ‘Grobnicu za Borisa Davidoviča'”, naveo je on.
Ilić je na pitanje Tanjuga šta nagrada mijenja kod njega privatno i u statusu pisca kazao da priznanje nikako ne utiče na njega.
“Priznanje menja diskurs u odabiru knjiga koje bi mogle dobiti NIN-ovu nagradu, jer će se žiri, po svemu sudeći, otvoriti prema drugačijim horizontima književnosti”, kazao Ilić i dodao da je pisao o specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Kovinu i odnosu institucija prema pojedincu u našoj zemlji.
“Roman predstavlja put intimne revolucije koju svako od nas prolazi. Ima više simboličkih i istorisjkih ravni u romanu. Moja knjiga slavi antifašizam i jugoslovenstvo koji baš i nisu u modi i zbog toga sam prezadovoljan”, kazao je Ilić.
Ilić je 66. dobitnik NIN-ove nagrade, a odluku je donio žiri koji je radio u sastavu Branko Kukić, Ivan Milenković, Teofil Pančić, Marija Nenezić i Marjan Čakarević.
Žiri je većao od jutros u 9.30 sati.
U najužem izboru za 65. Ninovu nagradu bili su i romani “Mulat albino komarac” Steva Grabovca u izdanju Imprimatura, “Grozota ili…” Slobodana Tišme u izdanju Čarobne knjige, “Jugoslav” Ane Vučković u izdanju Partizanske knjige, “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića u izdanju Orfelina.
Za nagrađeni roman glasali su Marija Nenezić, Branko Kukić i Marjan Čakarević.
Za roman “Po šumama i gorama”, autora Milenka Bodirogića glasali su Teofil Pančić i Ivan Milenković.
U saopštenju žirija se navodi da je roman Saše Ilića “Pas i kontrabas” kompleksna priča o prožimanju prošlosti i sadašnjosti, sukobu pojedinca i društva, života i umjetnosti, ispričana postupkom koji ukršta mnoštvo pripovjednih perspektiva.
“Knjiga nudi zaokruženu sliku savremenog, razglobljenog sveta. Pas i kontrabas znači povratak velikoj naraciji i hrabro se suočava sa svim nacionalnim i socijalnim traumama koje oblikuju naše društvo i sugestivno dočarava različite, međusobno suprotstavljene vizije naše epohe”, piše u saopštenju žirija.
Ivan Milenković je kazao da će romani Saše Ilića i Milenka Bodirogića trajati i da postoje nagovještaji oporavka srpske književnosti.
“Ove godine je bilo mnogo hrabrih spisateljskih poduhvata i dobrih romana, lepih eksperimenata sa formom. Bilo je izvrsno biti u žiriju za Ninovu nagradu ove godine”, kazao je Milenković.
Marija Nenezić ističe da nije osjetila teret čitanja knjiga.
“Izbor od 10 romana je mogao da bude i izbor od 20, 30, 40 knjiga. Kada smo se suočili sa užim izborom činilo mi se da svi naslovi mogu da ponesu NIN-ovu nagradu. Ilićev roman označava povratak velikoj naraciji. Imamo roman koji nije opterećen viškovima i suvišnim refleksijama”, kazala je Nenezić i dodala da nagrađeni roman ima više idejnih ravni, a čija nam se suština predstavlja kroz pripovjedanje.
Teofil Pančić, predsednik Žirija za dodelu Ninove nagrade, komentarisao je zahtjev 18 potpisnika otvorenog pisma javnosti u kojem od svojih izdavača traže da svoja djela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot, jer je, kako tvrde, izgubila smisao.
“Bilo mi je žao tih ljudi koji su to potpisali i svakom od njih bih dodelio Ninovu nagradu. Čak i onoj dvojici za koje sam juče prvi put čuo čitajući taj spisak. Svako od njih bi dobio 10 hiljada evra, nova izdanja, promocije, sav taj medijski šušur koji NIN-ova nagrada proizvodi. To u realnosti ne funkcioniše, pa će ostati samo na lepim željama”, kazao je Pančić.
On je napomenuo da je NIN-ova nagrada samo jedna i da se mnogi ljute kada je ne dobiju i za to imaju različita pokrića.
“Nekad su ta pokrića ideološka, nekada se dovodi u pitanje kompetentnost žirija ili korumpiranost žirija. Uvek postoji način da čovek objasni svetu i sebi zašto nije dobio neku nagradu kada svi znaju da ju je zaslužio. U tih 18 imena ima nekoliko ozbiljnih pisaca koji nisu ušli u širi izbor. Koloplet zakulisnih čudesa koji je proizveo tah zahtev je neekološki uopšte doticati i sve je to deo kulturno političke atmosfere u Srbiji”, kazao je Pančić.