Nakon prve operacije priča Joška, pitao je Tita koja mu je najveća greška.
– To što sam pustio ustav iz 1974. Deset dana je stajao kod mene na stolu ja ga nisam potpisao. A taj ustav je bio početak kraja i Jugoslavije i partije i republika…
Priča dalje da on taj ustav nije htio da potpiše. A na njegovo pitanje zbog čega nije stavio veto, Tito mu je rekao:
– Ja kao demokrata nisam hteo da dozvolim da budem nadglasan u Skupštini. A mogao sam da stavim veto… Greška je bila što nisam, rekao je Joška Broz na TV Happy i nastavio: Mika Špiljak i Kiro Gligorov su potpisali ustav, a celu priču su igurali Kardelj i Steva Krajačić. Stevo Krajačić je čovek koji je radio iz senke, koji je namesti Rankovića i mnoge. Uspeo je da Tita posvađa sa najbližim ljudima, a evo kako. Dođe kod Rankovića i kaže:
– Marko, slušaj trebalo bi starom postaviti neke uređaje… Godine su u pitanju, znaš da mu se nešto ne dogodi a da mi ne vidimo… Prosto da imamo kontrolu.
I posle toga Ranković smenjen, a ti uređaji su postavljeni i u WC i u kupatilo… Ranković reč jednu lošu nije rekao o dedi. Oni su bili kumovi. I posle tog smenjivanja su ostali verni jedan drugome jer su obojica znali pozadinu svega.
To je meni i Ranković rekao.
Jednim delom je i Jovanka kriva za to što su kasnije ona i Tito bili razdvojeni. E sad priče da je Jovanka bila željna vlasti je laž. Ona je njega izuzetno volela i onda je u jednom trenutku ta ljubav prešla u paranoju. Ona je sve želela da njega zaštiti. U toj svojoj želji ona je preterivala u mnogim stvarima. Tako je došlo i do onog spiska. To je spisak ličkih generala koja je ona napravila sa Đokom Jovanićem kako bi oni bili u najbližem obezbeđenju da bi ga zaštitili. E to su koristili Dolanc, Ljubičić koji su bili protiv toga.
Jovanka je sve čula šta pričaju ovi kad izađu napolje, pa zakulisne priče i ona je prenosila to Titu.Tito je Jovanku mnogo voleo i to razdavajanje mu je veoma teško palo. Ja to najbolje znam. On se nikada nije zvanično razveo od nje. On je njoj rekao nekoliko puta da ona treba da se brine o osoblju u kući ali da se u politiku ne meša.
Video sam po Titu da mu je bilo teško. Dođem kod njega i onda sedimo i ćutimo. I samo u jednom trenutku kaže:
– Uh, što joj je to trebalo…
Zbog nje maltene nije dolazio u Beograd, a u Ljubljani nije želeo da je vidi.
Jovanka je bila protiv Ljubičića i Dolanca i dokazalo se da je bila u pravu. Na sahrani nije htela ni ruku da im pruži. Bio je veliki pritisak da Jovanka ne prisustvuje Titovoj sahrani. Kao što je bio pritisak da se ona ne sahrani pored Tita.
Ja sam prvi rekao da ona na to ima pravo kao njegova zakonita žena.
Pogledajte pod kakvom je torturom ona živela, pogledajte gde je živela. A to je sve zato jer su se plašili da ona ne objavi sve ono što zna.
Te priče da on nije sahranjen u Kući cveća i da nije umro 4. maja već dva meseca ranije su gluposti. Deda je umro tog jutra, 4. maja umro. Trećeg maja uveče su mu proradili očni kapci. Počeli su da se pomeraju. Pitao sam doktore šta to znači i objasnili su mi da su to zadnji trzaji. I sutradan ujutru je umro. Nemoj da mi sad neko priča neke gluposti.
Što se sahrane tiče… Tito je ubačen u metalni sanduk koji je zavaren. A onda onaj načelnik nekadašnjeg DB, ono đupre, priča kako je tu stavljen pesak, kako je narod prevaren. Nisam se odvajao od tog kovčega do sahrane. Kad je završen prvi deo sahrane nije bila stavljena ona stena… Posle je noću u dva ujutru došla dizalica i tu stenu od devet tona stavila i ja sam tek onda otišao kući. Zašto ne puste mrtvog čoveka na miru. Nema dana da ga neko ne spomene.
Kad smo 1979, posle posete Kubi, na terasi Kuće cveća stajali Ljubičić, Tito, ja i još neko, onda je deda pitao – Šta ono gradite tamo?
– Muzej, rekao je Ljubičić.
– Mauzolej?
– Ne, ne druže predsedniče, pravimo muzej.
– Ja želim ovde da budem sahranjen, rekao mu je Tito.
A zvezda petokraka nije stavljena jer u prvom tom delu sahrane je napravljena to što je izgledalo kao kutija šibica… I to se tako zatvaralo. Da su stavili zvezdu ona nikad ne bi izgledala ko prava zvezda, jer zbog tih šina to ne bi izgledalo kako treba…
I deda nije bio mason, to su gluposti.
Deda nije bio vernik. Imao je onu uzrečicu – Boga mu…
Tito je vodio računa o crkvenim velikodostojnicima. Kada je patrijarh German izabran on je pitao:
– U čemu se vozi German?
– U fići…
– Odmah da ste mu dali mercedesa iz garaže, rekao im je Tito.
Slavljenje slave se nije branilo. Čak sam mu i ja rekao da sam išao kod nekoga na slavu.
A ljudi danas napadaju Tita jer im treba opravdanje za njihovu nesposobnosti, završio je Joška Broz.