Gost Centralnog dnevnika sa Senadom Hadžifejzovićem bio je Vuk Drašković koji je govorio o srpskoj dilemi. Rješavati ili zamrzavati sukobe?
‘’Moskva je lansirala termin zamrznuti konflikt jer su u njenim rukama i rat i mir i može da drži takvo stanje svuda, ali stanje na Kosovu nije takvo. Kosovo je ‘99. odvojeno od Srbije. Nemamo vlast na Kosovu i to je realnost. Država nije teritorija, nego suverene vlasti države nad nekim teritorijem. Ono što Srbija ima na Kosovu nije ugroženo, a zaštita onoga što Srbija ima na Kosovu je prvorazredna potreba.’’
Problem Kosova moguće je riješiti tako da Srbija dobije garancije zemalja NATO-a i EU da će Albanci poštovati dogovore i Briselski sporazum o formiranju zajednice srpskih opština.
‘’Mislim da i Albanici shvataju da nije normalno da granica ide centralnom Srbijom. Određene korekcije granice su moguće pod uslovom da one nisu model bivše Jugoslavije. Korekcija granice Srbije i Kosova se ne može odraziti na BiH, jer u BiH ništa ne može biti promijenjeno bez saglasnosti sva tri naroda. Srbi i Albanci su ovakakv dogovor o Kosovu, uslovili time da ne utiče na bilo koga trećeg.
Ipak, Drašković smatra da je Vučić u komplikovanoj poziciji.
‘’Njegova pozicija je komplikovana i ako govori komplikovano on odražava stanje u Srbiji. BiH ima jasnu poziciju sto se tice Vučića, puno njegovo poštovanje. Dejtonski sporazum mora da se poštuje dok je na snazi jer po njemu postoji i RS i Federacija. Možda je trebalo da se napiše drugačije, ali nije.’’
Na pitanje kako je moguće da se stvara situacija u kojoj je Dodik veći Srbin od Vučića i šta je rješenje u odnosu Bošnjaka i Srba, rekao je:
‘’Od životnog interesa za Srbe i Bošnjake je da dode do strateške saradnje i pomirenja. U mnogo čemu ne mogu da budem sudija kada se radi o Dodiku. Bio je meta srpskih vođa, borio se iskreno, sjećam se kada je rekao ovlastite me i odmah ću potpisasti pristupanje BiH u NATO. Ali nakon ovoga su se desile velike promjene koje nisu diktirane iz Beograda. Pitanje je da li su se dogovori o tome desili na mjestu mnogo daleko od Bosne i Hercegovine. Rusija ima veliki uticaj na Balkanu. Srbi i Rusi su povezani. Ali interes Turske za BiH je veliki za šta treba imati razumjevanja. Svi smo historijski satkani kao dugine boje, niko nije od jedne boje.’’
Opredjeljenje Srbije ide li na Istok ili Zapad, vrlo je važano.
‘’U Srbiji je situacija jednostavna i ono sto je očigledno je jako sumnjivo. Moj entuzijazam o tom putu je osjenčen strahovima da se ideje snaga odgovornih za ubijanje Jugoslavije, mogu čuti u zemljama Evrope, osjeća se virus populizma. NATO je garant da neće doći do rušenja i u periodu pred nama biće zamjena za EU. Ali ne moze Srbija dobiti krila da odleti sa Balkana.Mi smo evropski narod i ne možemo iz Evrope.U najvećem državnom interesu Srbije je da uđe u NATO. A ako dode do sukoba u BiH ili Srbiji, neće ih rješvati niko drugi nego NATO. Na Srbiji je da odluči da li će biti za stolom ili na meniju?
Većina naroda umorna je od mržnje, ali vladajuće garniture ne daju da nestane jer od mržnje žive. Kada političar izgubi izbore zbog propovjedanja strahova za naciju od druge nacije, onda će se stvari promijeniti.Narod pušta da ga bezbroj puta varaju isti ljudi. BiH, Srbija, Hrvatska se prazne, mladi bježe od takvog stanja. A mi smo zaraženi ovakavim stanjem. Hranimo se zlom, završio je Drašković.