Već godinama korupcija je u Bosni i Hercegovini gorući problem. Prisutna je u svim segmentima društva, a umjesto aktivne borbe, BiH stagnira. Tako je pokazao Indeks percepcije korupcije Transparency Internationala, koji već godina rangira zemlje širom svijeta u odnosu na percipirani nivo korupcije u javnom sektoru.
Bosna i Hercegovina nalazi se na 89. mjestu, od ukupno 180 zemalja uključenih u istraživanje, koje dijeli sa Svazilendom i Šri Lankom. Od mogućih 100 bodova, gdje nula predstavlja najvišu razinu percipirane korupcije, BiH ima 38, a kako su početkom godine naveli u nevladinoj organizaciji Transparency International, BiH je „paralizovana korupcijom“.
„Percepcija korupcije u BiH i ako ponekad i bude optimističnija u smislu indeksa percepcije Transparency, svakodnevni redovi ispred ambasada i svih drugih službi za odlazak govore o tome da svaki put kažemo da smo dostigli ili smo vrlo blizu dnu. Očajna je precepcija korupcije“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandra Martinović iz ove nevladine organizacije.
Sinonim za sistemsku korupcije u Bosni i Hercegovini su javne nabavke, gdje se korupcija mjeri milionima maraka. Četiri nevladine organizacije zato već tri godine ukazuju na nepravilnosti i kršenja Zakona o javnim nabavkama i to na svim nivoima vlasti, od opština pa do Predsjedništva BiH. Prema mišljenju Mervana Miraščija iz Fonda za otvoreno društvo, nevladine organizacije koja je dio tog tima, javne nabavke su neefikasne, neekonomične i nesvrsishodne. Koliko se tačno novca izgubi kroz javne nabavke, ne zna se tačno, ali postoje određene procjene.
„Prema izvještaju Agencije za javne nabavke godišnje se troši do četiri milijarde KM (oko dvije milijarde eura), a radi se samo o postupcima koji su transparentni, a dakle oni postupci male vrijednosti još uvijek ne ulaze u tu statistiku, mi stalno podvlačimo podatke koji su zvanični, prvenstveno UN-ove agencije za borbu protiv korupcije i drugih… U zemljama Zapadne demokratije između 17 posto i 18 posto svih sredstava koji učestvuju u javnim nabavkama završava u crnim fondovima, znači radi se o koruptivnim aktivnostima u razvijenim zemljama zapadne demokratije. Ukoliko imamo četiri milijarde koje se godišnje troše u Bosni i Hercegovini, veoma lako možete izračunati koliko je to, znači da imamo standard jedne Njemačke, Francuske… Kod nas je praktično u sivim tokovima, nešto što je podložno korupciji, između 500 i 600 miliona KM (oko 250 do 300 miliona eura) na godišnjem nivou“, objašnjava Miraščija.
Nezahvalno je govoriti o procjenama novčanih gubitaka, kaže Aleksandra Martinović iz Transparency Internationala BiH, te napominje mnogo teže štete:
„Nije samo trošak korupcije onaj monetarni iznos u novcu, već su često životi ljudi u pitanju upravo kada govorimo o sektoru građevine, loši putevi, loši mostovi. U sektoru zdravstva pogrešni se lijekovi nabavljaju, oprema koja ne funkcioniše itd. To je sve trošak korupcije“, kaže Martinović.
Zakon o javnim nabavkama se krši i kroz sukob interesa, rečeno je na konferenciji za novinare tokom predstavljanja monitoringa javnih nabavki.
Zbog slabog pravnog okvira i slabog nadzora, javne nabavke u BiH se koriste za bogaćenje politički privilegovanih pojedinaca. Sve to se teško dokazuje, ali je vidljivo kroz tendersku dokumentaciju, koja služi za favoriziranje ponuđača, tako barem misle 71 posto ispitanika u istraživanju koje je krajem prošle godine uradila Agencija za razvoj preduzeća EDA iz Banjaluke. To istraživanje pokazalo je i alarmatan podataka da više od 40 posto potencijalnih ponuđača javnih nabavki smatra da se tender može dobiti ukoliko imate kontakte, sposobnost rukovodstva i političke veze, rekao je novinarima Aleksandar Draganić iz Udruženja EDA.
„Na pitanje da li smatrate da li postoji favorizovanje određenih ponuđača na javnim nabavkama čak 88 posto od ukupnog broja tada ispitanih ponuđača smatralo je da je ova praksa prisutna. Znači imamo skoro 90 posto ljudi koji učestvuju ili će učestvovati na tenderu koji kaže da je favorizovanje prisutno. Isto 88 posto smatra da je to favorizovanje i korupcija“, objašnjava Draganić.
Šta u svemu tome radi pravosuđe?! Prema različitim izvještajima međunarodnih institucija u BiH, u gotovo 80 posto slučajeva korupcije koji su došli do suda, izrečena oslobađajuća presuda. Zaključci Transparency Internationala su slični.
„Naši zaključci su uvek da je pravosuđe tromo, neefikasno, da najveći broj presuda i ako dođe do procesuranja uglavnom bude oslobađajući ili neke minorne presude“, kaže Martinović.
Zato se Evropska unija odlučila pozabaviti borbom protiv korupcije. Od oko 3,5 miliona eura koliko planira odvojiti za borbu protiv korupcije, najveći dio kolača, oko 2,2 milijuna eura otići će u projekat “EU4Justice”. Tako se, kako navode, želi podići efikasnost u istragama i sudskim procesima teških slučajeva korupcije i organizovanog kriminala.
„Korupcija i organizovani kriminal u Bosni i Hercegovini su veliki problem koji se mora rješavati i nije vam potrebna Evropska unija da vam to kaže. Ovo je visoki prioritet za Evropsku uniju, ne samo za Bosnu i Hercegovinu, već i za cijeli region,“ rekao je tokom prezentacije projekta Khaldoun Sinno, zamjenik šefa Delegacije Evropske unije u BiH.
U provedbu projekta će se uključiti pravosudne institucije iz cijele BiH, a projekat će trajati dvije godine.