Trend pada proizvodnje uglja u rudnicima u FBiH se nastavlja, za potrebe termoelektrana Elektroprivreda BiH ugalj kupuje i od trećih lica, a zbog nedovoljne proizvodnje uglja uvozi određene količine struje, kako bi ispunila svoju zakonsku obavezu redovnog snabdijevanja potrošača. Ovo je istaknuto tokom sastanka premijera FBiH Nermina Nikšića i ministra Vedrana Lakića s rukovodstvima JP EPBiH, rudnika i predstavnicima sindikata, na kojem se tražio način povećati proizvodnju. Uz zabrinjavajući trend koji je već nekoliko godina prisutan u rudnicima, treba dodati i sve izraženije suše tokom ljeta, pa da zabrinutost hoćemo li imati dovoljno struje i po kojim cijenama postane još veća.
Hroničan problem
– I dalje je hroničan problem nedostatka uglja, prevashodno iz rudnika Koncerna. Ne proizvodimo dovoljne količine da bismo proizveli dovoljno električne energije, prvenstveno za domaće potrebe. Na hidrologiju ne možemo uticati. U prvom kvartalu je bila povoljna, ali april i maj već izlaze iz tih planskih okvira, a najavljuje se sušno ljeto. Razliku energije moramo namiriti i kupujemo je na tržištu – kazao nam je direktor EPBiH Sanel Buljubašić.
On dodaje da EPBiH u ovoj godini neće inicirati rast cijena struje, ali je ona na tržištu vrlo nepredvidiva.
– Stanje se mijenja iz dana u dan, iz mjeseca u mjesec, a uzrok su različiti događaji, globalne prilike i ratovi. Za sada nemamo pokrenut tarifni postupak i cijena bi do kraja godine trebala ostati na istom nivou – dodaje Buljubašić.
Negativni trendovi
Komentirajući situaciju u kojoj je posljednjih godina BiH, od izvoznika struje, postala zemlja koja zavisi od stanja na berzama, akademik Izet Smajević, nekadašnji direktor razvoja EPBiH, kaže da je BiH u veoma teškoj situaciji u koju nije morala doći, jer je imala i vremena, ideja i mogućnosti da nešto poduzme.
– Kasnimo i za to su odgovorni oni koji rukovode Elektroprivredom. I onda kad sam ja radio moglo je bolje, ali u to vrijeme se radilo najbolje što se moglo. Ja koji sam životni vijek proveo u energetici, EP i na Univerzitetu, veoma sam razočaran i zabrinut – kaže Smajević.
Dodaje da šansa da se negativni trendovi mijenjaju uvijek postoji, ali hoćemo li dalje propadati ili krenuti da izlazimo „iz duboke rupe u koju smo pali“, zavisi od toga imamo li na pozicijama hrabre ljude koji vole ovu zemlju.
Nema plana
– Bojim se da se građani mogu nadati skupljoj struji, a možda je nećemo ni imati dovoljno, pa ćemo imati redukcije. Uistinu se nadam da nisam u pravu. Davno smo trebali imati strateški plan razvoja energetike i privrede, jer se ni kuća ne može početi praviti bez projekta. Evropa neće odustati od gašenja termoelektrana do 2050., a naše TE su jako slabe, jer gotovo 75 posto energije, koju rudari iskopaju, kamioni prevezu, u TE se samelju u prah i spale, odlaze u oblake, na usjeve, u rijeku… Imamo i CBAM kao visoku carinu na robu proizvedenu upotrebom energije proizvedene iz termoelektrana. Moramo imati strateški plan – ističe akademik Smajević.