U najnovijem izveštaju “Države u tranziciji”, organizacije Fridom Haus (Freedom House, FH) koja se bavi ljudskim pravima i promovisanjem demokratije u svetu, Srbija i Crna Gora izgubile su epitet “delimično konsolidovanih demokratija”.
Na tradicionalnoj godišnjoj listi, nakon analize stanja, Fridom Haus vratio je ove dve države Zapadnog Balkana korak unazad, u grupu tranzicionih odnosno, “hibridnih režima”.
Pojam “hibridni režim” podrazumeva države u kojima su demokratske institucije krhke i u kojima postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.
“Godinama unazad uvećavanim zarobljavanjem države, zloupotrebom vlasti i taktikom strahovlade, Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, odveli su svoje države ispod crte – prvi put od 2003. godine, nisu više u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu”, navode u FH.
Na drugoj strani, među državama Zapadnog Balkana ima i onih koje su napredovale – Kosovo i Severna Makedonija. U odnosu na izveštaj objavljen 2019. učinile su, navodi se, značajan napredak.
“Kosovo i Severna Makedonija zabeležile su višestruko poboljšanje rezultata. Kosovo je jedina država koja je beležila konstantan napredak poslednjih pet godina”, piše u izveštaju. Ipak, u FH iskazuju i izvesnu rezervu jer, kako navode, “nedavna dešavanja u obe zemlje izazivaju sumnju u pogledu budućeg napretka”.
Na osnovu svih navedenih promena, u grupi delimično konsolidovanih demokratija tako je sada, nakon novog izveštaja, ostala još samo Hrvatska. Položaj Bosne i Hercegovine ostao je nepromenjen, odnosno u kategoriji hibridnih režima.
Oslabljene institucije
“Od dolaska na vlast, 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala ulogu opozicije. Od 2016. do 2018. godine na dnevnom redu sednica Skupštine bili su samo predlozi zakona koje su predlagali vlast i koalicioni partneri. Kako bi ograničila kontrolu sopstvenih predloga zakona, SNS je isključila opoziciju iz rada skupštinskih odbora a u plenumu zatrpava sednicu neozbiljnim amandmanima koji oduzimaju vreme za raspravu“, navode u Fridom Hausu i podsećaju i na loš trend usvajanja zakona po hitnom postupku, koji bi, napominju, trebalo da se koristi samo u izuzetnim prilikama i vanrednim okolnostima.