Rezoluciju je predložio opozicioni Demokratski savez Kosova međutim abstenirali su poslanici vladajućeg pokreta Samoopredeljenje.
Rezolucijom se poziva Vlada Kosova, na čijem je čelu Aljbin Kurti, da sprovede ovaj sporazum i da izradi plan delovanja o njegovom sprovođenju.
Za rezoluciju je glasalo 24 poslanika, a njih 57 je bilo uzdržano, uglavnom poslanici Samoopredeljenja.
Rezolucije Skupštine Kosova nisu obavezujuće, već održavaju političku volju.
Vašingtonski sporazum potpisali su tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, danas poslanik Demokratskog saveza Skupštine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa predviđa priključenje Kosova inicijativi mini-šengen, ili kako je danas preimenovana u Otvoreni Balkan (Open Balkan), moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama kao i saglanost Srbije da odustane od kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, izrada studije fizibiliteta za jezero Gazivode koji se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije.
SAD je u međuvremenu predstavilo jednu takvu studiju na osnovu se predlaže da se pitanje ovog jezera reguliše na osnovu Kolumbijskog modela.
Vašingtonski sporazum takođe predviđa i uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i Kosova, zapravo priznanje Kosova od strane Izraela, što se u međuvremenu i dogodilo.
Inače, rezolucija je predložena nakon što je Skupština 7 jula raspravljala o Vašingtonskom sporazumu.
Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio da je prvi efekat Vašingtonskog sporazuma bio da on ide u korist predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, odnosno, „otvaranje vrata Bele kuće predsedniku Srbije“.
Kurti takođe smatra da Gazivode pripada Kosovu kao i da je inicijativa mini-šengena „bez vizije“.