Tadić, prvi predsjednik Republike Srbije, smatra da se „američka pozicija u vezi sa Kosovom transformisala u posljednjih nekoliko decenija“.
„Posle ratova 90-ih, i posle američkog angažovanja u procesu, da kažem, legitimizacije ratnih krugova među Albancima sa Kosova, UČK i njihovih, ajde da kažemo političkih predstavnika, kao što je Hašim Tači, velikog insistiranja na nezavisnosti Kosova, u kojoj Srbija treba da izgubi sve, albanska strana da dobije sve… ta politika se izmenila i sadašnja strategija Amerike je da prihvata sve što se dogovore i jedna i druga strana“, objašnjava Tadić i naglašava:
„U mom mandatu to nije bilo tako. U mom mandatu je bio pokušaj nametanja rešenja, što ja nisam prihvatio, pogotovo sa strategijom da neću da dozvolim da izgubimo u miru, ono što nismo izgubili u ratu. Tu mislim na sever Kosova i nešto od čega Srbija nikad ne sme da odustane, a to je borba za očuvanje identiteta u vezi sa našim istorijskim manastirima i predlagao sam rešenja i koja su bila dovoljno fleksibilna i očuvavala su upravo naše interese u te dve oblasti, kao i u nekim drugim, kao što je zaštita imovine i kao što su prava Srba koji žive južno od reke Ibar“.
Tadić ističe da je aktuelni predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u potpuno drugačijoj situciji.
„Vučić ima bolje okolnosti za rešavanje kosovskog pitanja nego što smo ih imali i ja, i Đinđić i Koštunica, baš u tom smislu što je Amerika mnogo fleksibilnija i prihvata međusobni dogovor. Ovog trenutka situaciju karakteriše činjenica da na Kosovu predsednik vlade jeste čovek velike političke energije, čak izvesnog političkog fanatizma, a malog državnog iskustva. I to je jedna karakteristika, koja usporava proces razgovora o nekakvom budućem rešenju, što odgovara Vučiću u tom smislu da ima kraću pauzu, ili nešto malo dužu pauzu u rešavanju tog problema i na njega pritisak ne ide ovog trenutka, već više ide na prištinsku stranu“.
Istovremeno, nekako kada je i vaša posjeta ovdje, u Washingtonu je boravio i predsjednik Srbije. Kako vi gledate na njegov susret sa predsjednikom Thacijem u Bijeloj kući? Da li je to naznaka postizanja nekog dogovora u vezi sa Kosovom?
„Razgovori sa Thacijem nisu beznačajni, oni su bitni, ali nisu tog kapaciteta i značaja kao što su bili do dolaska Kurtija, na mesto premijera, jer oni imaju sada kohabitaciju između Kurtija i Thacija, što znači ne koalicija kao što mnogi građani u Srbiji misle, nego u stvari tenzije između vlade i predsednika koji imaju različite politike i to što su se Vučić i Thaci sreli ovih dana u Vašingtonu nema fundamentalni značaj na zbivanja na Kosovu, jer ne verujem da će Kurti reagovati onako kako Thaci bude preneo da bi trebalo da se reaguje.
Opet, dobro je da se sastaju i predstavnici Albanaca i Srba, dobro je u svakom smsilu te reči, jer bez dijaloga nema rešenja. Bilo bi dobro i da Vučić sada shvati da je bilo dobro i da se ja sastajem u onom vremenu ranijem i sa Agimom Cekuom, Hashimom Thacijem i svima njima, kada me je optuživao da sam izdajnik zbog svega toga. Dobro bi bilo da nauči i tu lekciju, kao što je naučio da je važnost pada Berlinskog zida i implikaciju u strateškom smislu na prostor Zapadnog Balkana i Srbije. Dobro je da političari uče lekcije, dobro bi bilo da Vučić uči lekcije, ali bojim se da to baš nije tako“, kazao je Tadić.
Kao neko ko je učestvovao u pregovorima sa Prištinom i gledajući ovo što se danas dešava, šta biste uradili drugačije u odnosu na ono što radi Vučić?
„Potpuno su različite okolnosti. Potpuno različlite. Dakle Vučić sada ima drugačiju administraciju i Stejt department više nema onu selekciju ljudi koju je imao u našim mandatima, posle 5. oktobra, koji su praktično bili naslednici strategije, koju je implementirao Dick Hoolbruck. Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, u suprotnom suočiće se sa ozbiljnim problemima na međunarodnom planu i određenom erozijom u odnosima sa SAD. To je bila ta strategija. Vučić nema više tu strategiju. Ja bih voleo da imam ove okolnosti koje on ima i mislim da bi bio mnogo veći prostor za manevar, politički manevar“, kazao je Tadić za „Glas Amerike“.
(Slobodna Bosna)