Na javnoj debati na kojoj je prestavljeno ovo istraživanje učestvovali su predsednik Kosova Hashim Thaci, brojni amabasadori akreditovani na Kosovu, Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, te predstavnici civinog društva.
Thaci je podsetio da je jedna o njegovih prvih inicijativa kao predsednika bila upravo inicijativa za osnivanje komisije za istinu i pomirenje na Kosovu, na čemu svi treba da rade zajedno, bez etničkih razlika. Naglasio je da je ovo istraživanje pokazalo da građani imaju potrebe da znaju šta se dogodilo u ratu, iako je prošlo više od dve decenije od završetka rata na Kosovu.
Kosovski predsednik je kazao i da se uporedo sa radom na osnivanju komisije za istinu i pomirenje na Kosovu, radi i na postizanju trajnog mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije, koji će doneti recipročno priznanje između dve države.
“Sastanak u Vašingtonu od pre dva dana između predsednika Kosova i Srbije verujem da je kritički i pozitivan momenat zaokreta, rukovođen Sjedinjenim Američkim Država na čelu sa predsednikom Trumpom, dinamikom i pameću ambasadora Grenella za skoro postizanje sporazuma. Sastanak u Vašingtonu je ohrabrujući za obe strane”, kazao je Thaci.
Poručio je da ovaj momenat i ovu mogućnost trebaju iskoristiti i Kosovo i Srbija, te da obe zemlje trebaju imati poverenje u američko rukovodstvo da se s njim može postići konačni sporazum. Thaci je kazao da bi nakon postizanja sporazuma, odmah trebala biti formirana komisija za istinu i pomirenje.
Američki ambasador Philip Kosnett je izjavio da su i druge zemlje koje su izašle iz rata imale koristi od komisija za istinu i pomirenje, te je kazao da je posao ovakve komisije veliki i odgovoran i mora biti bez političke agende. On je istakao da se moraju čuti ispovesti ljudi iz svih zajednica kako bi se otkrila istina.
Kooautorka izveštaja o sprovedenom istraživanju Kathelijne Schenkel navela je da većina ispitanih građana smatra da je potrebno pomirenje između Albanaca i Srba i između Vlada Kosova i Srbije. Ona je kazala da je samo 14 posto ispitanih čulo za ovu incijativu da se formira komisija za istinu i pomirenje, ali većina se izjasnila da podržava ovu inicijativu i veruje da je potrebno da se sazna istina. Građani, dodala je, posebno naglašavaju potrebu da se rasvetli sudbina nestalih, ali da se sazna istina o silovanim ženama u ratu.
„Iznad svega iz fokusnih grupa otkrili smo da, iako ljudi izražavaju potrebu za istinom i željom za pomirenjem, i dalje im je veoma teško verovati institucijama i političkim liderima. Zato je većina njih rekla da se pojedinačno mogu postići pomirenje, ali je na visokim nivoima to veoma izazovno “, rekla je Schenkel.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda kazala da joj je žao što je ovo istraživanje propustilo da iznese percepciju javnosti koja se jako malo promenilo u zadnjih 20 godina. Kako je navela u Srbiji najveći deo javnosti i dalje smatra da su svi pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova teroristi i da svima treba biti suđeno, dok je percepcija u kosovskoj-albanskoj javnosti da su pripadnici srpske vojske i policije i lokalni Srbi odgovorni za zločine na Albancima, što se vidi i kroz sudske procese koji se vode. Kandić je, takođe, kazala da ovo istraživanje ne polazi od nečeg važnog, a to su suđenja u Haškom tribunalu u kojima su utvrđene važne činjenice i izneti dokazi koji nisu osporeni.
Istraživanje je na terenu sprovelo 20 istraživača na više od 1.000 slučajno izabranih ispitanika oba pola iz svih zajednica koje žive na Kosovu.