Premijer Boris Džonson će se obratiti novim poslanicima iz Konzervativne stranke kada stignu u Vestministersku palatu i zauzmu mesta u parlamentu.
Mnogi od 109 novih poslanika dolaze iz izbornih jedinica koje su do izlaska birača na glasanje prošlog četvrtka tradicionalno predstavljale uporišta laburista.
Prvi zadatak poslanika će biti glasanje o Predlogu zakona o povlačenju iz EU, a premijer želi da on bude usvojen pre Božića.
Očekuje se i da će Džonson osvežiti sastav sopstvenog kabineta.
Mora da popuni upražnjene pozicije onih koji su pre izbora odstupili sa funkcije, uključujući sekretare za kulturu i Vels.
Kraljica će formalno otvoriti parlament u četvrtak, kada će izneti vladin zakonodavni program.
Smatra se da bi Predlog zakona o izlasku iz EU mogao da bude pred članovima parlamenta već u petak.
Pre Džonsonovog privatnog obraćanja novim članovima parlamenta, izvor iz vlade je rekao:
„Premijer je vrlo jasno stavio do znanja da smo odgovorni za bolju budućnost zemlje i da moramo da vratimo poverenje javnosti tako što ćemo završiti Bregzit”.
„Zato će prvi zakon o kojem će novi poslanici odlučivati biti Predlog zakona o povlačenju”.
Zbog većine koju Džonson ima, očekuje se da će predlog zakona proći u parlamentu na vreme da se ispuni Džonsonovo obećanje da Velika Britanija napusti EU do 31. januara.
Džonson onda mora da pregovara o novom sporazumu o trgovini sa EU, a parlament da ga ratifikuje pre završetka post-Brezgit prelaznog perioda koji se završava 31. decembra 2020.
U više navrata je izjavio da se prelazni period neće produžavati.
Očekuje se da će kraljičin govor uključiti zakone povezane sa obećanjima datim tokom predizborne kampanje – naročito garancije o finansiranju Nacionalne zdravstvene službe.
Očekuju se i koraci za ponovno uspostavljanje vlade Severne Irske u Stormontu, a razgovori se nastavljaju u ponedeljak.
U međuvremenu, u redovima laburista najviše se priča o unutarstranačkim promenama.
Generalni sekretar Laburista kaže da će se partijski zvaničnici verovatno sastati početkom sledeće godine kako bi se dogovorili o koracima za smenu lidera Džeremija Korbina.
Korbin želi da proces počne „brzo”, rekla je Dženi Formbi, tako da njegov naslednik može biti postavljen do kraja marta.
I Korbin i Džon Mekdonel izjavili su u nedelju da su krivi za „katastrofalni” poraz laburista na izborima u četvrtak.
Čelnici laburista se ne slažu oko razloga poraza.
Mekdonel je rekao da su glavni problem Bregzit i „medijski prikaz” Korbina.
U međuvremenu, poslanik Stiven Kinok rekao je za BBC Jutarnji program da su glavni problemi „slabo i nesposobno rukovodstvo”, kao i odluka da se podrži još jedan referendum o Bregzitu i manifest o „božićnoj listi želja”.
Nadmetanje za njihove funkcije je počelo, a poslanica iz Vigana Lisa Nendi je prvi put rekla da je „ozbiljno razmišljala” o kandidaturi.
Ostali mogući kandidati su sekretar za Bregzit vlade u senci, Ser Kir Starmer, sekretarka za biznis u senci Rebekaa Long-Bejli, sekretarka za obrazovanje u senci Angela Rejner, Džes Filips, koja je otvorena kritičarka Džeremija Korbina, i ministarka spoljnih poslova u senci Emili Tornberi.
U utorak će i novih 47 poslanika Škotske nacionalne partije zauzeti mesta u parlamentu.
Liderka Nikola Sterdžon je insistirala da joj izborni rezultat daje mandat za drugi referendum o nezavisnosti Škotske – čemu se premijer, kako joj je rekao, i dalje protivi.
Ona je rekla da su konzervativci, koji su izgubili sedam od prethodnih 13 mandata u Škotskoj, „doživeli potpuni poraz”, a da će novi poslanici nastaviti da se zalažu za nezavisnost.
Utorak
Zasedanja počinju kada se poslanici okupe za prvi zadatak: da izaberu predsedavajućeg Donjeg doma parlamenta, Ser Lindzija Hojla, koji je zamenio Džona Berkoua u novembru. Tehnički, poslanici mogu da glasaju o ovom predlogu ali se to nikada nije desilo u praksi.
Kasnije tokom dana, predsedavajući će započeti proces polaganja zakletvi posla.
Onima koji govore ili glasaju, a da to nisu učinili, biće uskraćeno mesto „kao da su mrtvi” prema Zakonu o zakletvi parlamenta iz 1866.
Obično se izdvaja dva do tri dana za ovaj proces.
Četvrtak
Državno otvaranje parlamenta. Kraljičin govor je glavni deo ovog događaja, a ona će pročitati tekst koji su napisali ministri iznoseći vladin program.
Nekoliko sati nakon njenog govora, poslanici će početi raspravu o njegovom sadržaju – proces koji obično traje danima.
Petak
U zavisnosti od toga koliko brzo Boris Džonson želi da deluje, rasprava o kraljičinom govoru bi mogla da se nastavi i u petak.
Može doći do prekida zbog druge rasprave o Predlogu zakona o povlačenju.
Poslanici u prethodnom parlamentu su podržali Džonsonov predlog zakona u njegovoj prvoj fazi, ali su odbili plan da ovaj zakon bude usvojen u parlamentu po ubrzanoj proceduri kako bi Britanija napustila EU do 31. oktobra.
Nakon završetka rasprave o kraljičinom govoru, poslanici će glasati o tome da li da ga odobre. Kraljičin govor u vladi nije odbijen još od 1924. godine.