Sve se češće i ozbiljnije razmatraju, barem to rade stručnjaci, podaci o razmjeni struje. Od velikog izvoznika Bosna i Hercegovine postaje uvoznik. Možda će se uskoro razmatrati i novo povećanje cijena.
Rudnici su tokom prošle godine proizveli milion tona manje uglja i zbog toga je došlo do pada proizvodnje električne energije. Ovim riječima Elektroprivreda Bosne i Hercegovine objašnjava zbog čega je došlo do povećanja uvoza struje. Rudnici su tako postali dežurni krivac, iako je zapravo, godinama poručuju sindikalisti, neulaganje i loše upravljanje Konzorcija Elektroprivrede BiH dovelo rudnike u katastrofalnu situaciju.
“Energetski izraženo to je oko 1.000 GWh neproizvedene električne energije u termoelektranama, što je uz sušne hidrološke prilike prouzrokovalo nedovoljne količine električne energije iz vlastitih proizvodnih pogona, te je EP BiH radi zadovoljenja potreba EES-a BiH, bila prinuđena za povećanom kupovinom električne energije”, naveli su iz Elektroprivrede BiH.
I to u vrijeme kada je cijena na berzama znatno porasla. Zbog toga je samo u prva četiri mjeseca za uvoz struje izdvojeno 220 miliona maraka više nego prošle godine.
“Veće su cijene na berzama na tržištu i tu dovodimo sebe u situaciju da imamo posljedice neusvajanja Zakona o električnoj energiji na državnom nivou, s druge strane nije uspostavljena berza. Jedina BiH u regiji nema berzu, ne možemo zbog toga trgovati direktno. Mi sada prodajemo energiju za 100 eura po megavat satu, a uvozimo po 300-400 eura. Tu je nastala monetarna razlika”, pojasnio je Nihad Harbaš, stručnjak za energetiku.
“U osnovi moguća su dva razloga zašto dolazi do rasta uvoza električne energije u jednu zemlju. Prvi može biti zbog izuzetne potražnje jer dolazi do razvoja privrede. To se u BiH nije desilo i to možemo pratiti kroz pad industrijske proizvodnje. Drugi razlog se odnosi na činjenicu da vjerovatno dolazi do pada ponude električne energije od domaćih kompanija koje vrše distribucije iste. Kako bi se taj jaz razlika između ponude i potražnje zatvorila pribjegava se uvozu. To za potrošače može značiti pritisak za kompanije, privredu i da idu ka tome da povećaju cijenu električne energije za pravna i fizička lica. Brže i lakše će to biti za poslovne subjekte, a teže za fizička lica. Međutim vidimo da su počeli trendovi da se to radi u oba entiteta i posljedično i Brčko Distriktu”, istakao je ekonomista Admir Čavalić.
Trenutno se viškovi električne energije prodaju firmama nakupcima. Prema jednoj od analiza Elektroprivreda viškove struje nerijetko prodaje po nižim cijenama od onih na berzama, pa je samo tokom 2022. godine na razlikama u cijeni preduzeće propustilo prihod od 32 miliona eura. S druge strane, sada je rast uvoza potpuno van kontrole jer nema naznaka da će doći do značajnog povećanja proizvodnje struje.
“Time se direktno nanosi šteta bh. ekonomiji, a i samim Elektroprivredama. Imamo dovoljno kapaciteta, ako se oni pravilno koriste ne samo da možemo zadovoljiti vlastite potrebe i to po nižim cijenama. Već imamo velike potencijale za izvoz struje, veći priliv novca i brojne pozitivne efekte koje to donosi”, istakao je Igor Gavran, ekonomski analitičar.
Dok značajnog povećanja kapaciteta nema proizvodnja u rudnicima u Federacija prepolovljena je u proteklih šest godina. Iz Elektroprivrede BiH ističu da je za realizaciju plana investiranja u nove kapacitete za obnovljive izvore energije neophodna institucionalna i društvena podrška. U tom smislu velika propuštena prilika su sredstva iz Plana rasta.
“Kapacitetima se jako loše upravlja, imamo sve češće slučajeve da određeni proizvodni kapacitet, posebno u Republici Srpskoj, prekidaju sa radom na duže vrijeme. U Federaciji BiH proizvodnja je umanjena što ne uspijevaju dobiti dovoljne količine uglja najčešće, ali ima i drugih razloga. Potom, novih kapaciteta gotovo i nema, odnosno njihova izgradnja je jako usporena”, dodao je Gavran.
Bez značajnih investicija, bez povećanja proizvodnje struje uz propale projekte i veće troškove za uvoz – crni scenarij sve je izgledniji.