U SAD su eksperimenti na dobrovoljcima počeli još prošle nedelje. Ipak, i pored nekih optimističnih najava – da će masovno vakcinisanje moći da počne krajem ljeta, većina eksperata smatra da smo od efikasne zaštite od koronavirusa udaljeni još bar godinu dana.
Svijet se protiv pandemije COVID-19 bori drastičnim mjerama socijalnog distanciranja, dizanjem kapaciteta nacionalnih zdravstvenih sistema, potragom za efikasnim lijekovima i razvojem vakcine.
“Dugoročno gledano, najbolji način da se porazi koronavirusa je vakcina. Ali tu je nauka još nesigurna. Ali ja sam siguran da ćemo, uz sve što imamo razviti vakcinu. Velika Britanija je na predvodnik globalnih napora. Uložili smo više novca nego bilo koja druga država u pronalaženje vakcine”, rekao je Met Hankok, britanski ministar zdravlja.
Za to istraživanje izdvojeno je 20 miliona funti. Testiranja vakcine na ljudima počet će u četvrtak, a ministar Hankok je dodao da vakcina koju, su razvili naučnici sa univerziteta Oksford, ima 80 odsto šansi za uspjeh. Britanija je ranije najavila da je već počela proizvodnja milion doza eksperimentalne vekcine protiv KOVIDA 19 i da će prve količine biti spremne do kraja avgusta.
I njemački Paul Erlih Institut je saopštio da je odobreno prvo testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima.
“Mogu da najavim da ćemo uskoro imati prvu kliničku studiju vakcine u Nemačkoj. Vjerujem da ćemo u toku godine imati više kliničkih studija o dvije vakcine, koje razvijamo”, ocijenio je dr Klaus Čičutek.
I prije nego što je stvorena vakcina za virus korona izaziva kontroverze: hoće li biti efikasna, kakve su moguće nus pojave, da li će biti obavezna. Svjetski pokret antivaksera je marketinški vrlo jak.
“Kao svjetska zdravstvena organizacija, mi smo vrlo dobri u vakcinisanju djece, ali kod odraslih je to nešto drugo. Zapravo, vidimo dosta problema s prihvatanjem vakcine. Dakle kad gledam put razvoja vakcine, mi smo sada fokusirani na njeno pravljenje, ali upotreba bilo kog proizvoda za javno zdravlje mora da podrazumijeva sigurnost i efikasnost”, napomenuo je predsjednik SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Naučnici su otkrili više od 80 proteina u koronavirusa. Vakcina ima zadatak da razori neki od tih proteina i tako eliminiše uzročnika bolesti. Zato su istraživanja diversifikovana.
U igri je i pitanje koliko bi masovna proizvodnja vakcine mogla da košta i da li su za njen transport neophodne niske temperature. Lovce na milijarde profita mogla bi da obeshrabri ideja SZO da bi vakcina protiv COVID-19 trebalo da bude intelektualna svojima cijelog čovječanstva.