Profesor Refik Šećibović osnivač je Visoke škole za turizam i menadžment iz Konjica i jedan od najboljih poznavalaca stanja u obrazovanju u regiji. Također, profesor Šećibović bio je pomoćnik ministra prosvjete Srbije u Vladi Zorana Đinđića, a tokom njegovog mandata, započeta je reforma srednjih stručnih škola u Srbiji, po prvi put je uveden elektronski upis u srednje škole, izrađena je i usvojena Strategija za razvoj stručnog obrazovanja u Srbiji. Jedan je od osnivača Beogradske otvorene škole BOŠ (1993).
Profesor Refik Šećibović za Face.ba govori o mnogim šansama za obrazovanje u BiH. O obrazovanju u vrijeme pandemije, mnogim riješenjima koje nekome ne odgovaraju. Velikoj ideji corona semafora kao što ima u Austriji i mnogo tome drugom.
BiH ima jedan od najnižih nivoa pristupa predškolskom obrazovanju u regiji – samo 15 posto djece je uključeno u predškolsko obrazovanje, dok je u EU prosjek 95 posto. No, stručnjaci postoje ali i tu imamo problem. Kome oni smetaju i zbog čega?
Face: Istraživanjem o obrazovanju pronašla sam Vaše pisanje tokom corona krize, shvatila sam da ste bili konsultovani prilikom pravljenja dijela programa o obrazovanju. Corona semafor je vaš prijedlog Četvorci? Možete li za početak objasniti šta on ustvari predstavlja?
Ideja Corona semafora je nastala u Science Centru u Beču, namenjen je regionalnom upravljanju Corona krizom, u svim oblastima. Corona Semafor je u sustini digitalni alat za regionalnu procenu epidemiološke situacije povezane sa COVID-19. To omogućava odgovornim donosiocima političkih odluka i vlastima da pokrenu odgovarajuće mere u regijama. Semafor Corona obaveštava stanovništvo o riziku u određenoj regiji te o merama i preporukama (to se izvodi uz pomoć određene karte koja se sedmično inovira, treba videti na sajtu https://corona-ampel.gv.at/ ).
Cilj je spriječiti nove infekcije koronavirusom
Regionalni sistem Corona semafora određuje ( u obrazovanju) status škola u okrugu s obzirom na rizik od zaraze. Cilj sistema Corona semafora je da koristi četiri nivoa upozorenja u bojama “zelena – žuta – narančasto – crvena” kako bi na prvi pogled vidio koje mere i predostrožnosti moraju biti preduzete i koja pravila moraju biti poštovana kako bi se ograničilo širenje COVID-19 što je bolje moguće. Za odgovarajuću klasifikaciju koriste se četiri faktora: normalizirani broj infekcija u posljednjih sedam dana, kapacitet bolnice, udio pozitivnih testova i stopa razjašnjenja porijekla infekcija.
Po onome što pratim i pišem idealan je za Bosnu i Hercegovinu. Pogotovu za sistem kantona i entiteta, kad je u pitanju obrazovanje.
Kada sam se dogovorio sa Damirom Marjanovićem i Namirom Ibrahimovićem da pogledamo mere koje je napravila prethodna Šestorka, a koje treba da uradi sadašnja Četvorka,jedan od zahteva je bio da se urade hitne mere i ja sam učestvovao u tome sa dva prijedloga: Corona Semaforom i sa idejom da se uradi Školski barometar za Kanton.
Face: Djeluje da je EU veoma daleko od jedinstvenih pravila. Neke zemlje su dodatno pooštrile mjere pa će tako u Češkoj od srijede škole ponovo biti zatvorene. Kako bi ovaj način praćenja zaraženih pomoglo samom obrazovanju?
Naravno. Razlike su velike i situacija se menja iz dana u dan. Ono što je sasvim normalno, a to je da se epidemija mora pratiti na regionalnom ili lokalnom nivou, jer jedino tako se možete dobro organizovati. Sada kada postoji vakcina, biće manje globalnih poteza, a sve više lokalnih alata koji će omogućavati građanima da se čuvaju zaraze.
Zato je ovaj Corona semafor odličan alat za instalirinje i na svim kantonalnim nivoima, to se može uraditi i sada. Jer corona kriza neće brzo proći. Još sam u aprilu prošle godine na više portala upozoravao da moramo se spremiti za dugu i iscrpljujuću borbu sa zarazom.
Škole sigurno neće moći skroz da normalizuju rad do 2023. godine. I to nam je bilo jasno još u aprilu, ali niko nije hteo da nas sluša.
Kantonalni ministri su primenili sistem improvizacije sa skraćenim časovima. Nisu napravili sistemski pristup (kao recimo Austrija ili skandinavske zemlje) i postigli da se može nastava odvijati na različite načine. Da smo to primenili imali, bi već ideje kako da dodjem do nastave od 45 minuta u ovim uslovima, sa kombinacijom online podučavanja. Ali za timski i stručan rad može se i te kako primeniti i drugi alat, a to je Školski barometar.
Na žalost, niko nije reagovao na sve ove predloge, osim novinara u kraćim prilozima. Ja sam iznenađen zašto Vlada Kantona Sarajevo, pre svega ministrica obrazovanja nije pokazala interesovanje da dobije informacije od autora predloga čemu služi Corona Semafor. Znate, teško je objasniti da u Austriji na regionalnom nivou to može da funkcioniše, a mi nismo ni porazgovarali o tome. To ne liči na rad Vlade koju vodi gosp. Forto, ali nemam informacije zašto se to dogodilo.
Face: Na koji način i ko bi imao pristup aplikaciji?
Preko sajta Corona semafora. Ali ovde postoji još jedna mogućnost, stvaranje unutrašnjeg digitalnog sistema između roditelja, nastavnika, direktora i ministarstva. Gde oni mogu jedni druge da informišu o stanju zaraze u školi i njenom okruženju. Za takvu komunikaciju dovoljno je imati odličan server i telefone. Ovo je jednostavan sistem (mislim da je predstavnik Sindikata Sivro to rekao i tu je u pravu), koji svima je dostupan.
Face: Smatrate li da bi se moglo manipulisati sa aplikacijom?
U principu može. Ali, ako napravite dobar informatički tim ( a mi takvih u Sarajevu imamo) teško bi se moglo izvršiti manipulisanje. Drugo, mislim da to nije nikome u interesu, jer je ovo alat koji u stvari čuva roditelje i decu da ne upadnu u kriznu situaciju. On može da bude jako dobar jer svi se osećaju sigurniji. Znate u aprilu i maju predlagao sam niz mera za novu školsku godinu u regionu, ali su se ministarstva oglušila na to, tako da nisam kontaktirao sa njima o idejama koje su potrebne da bi se olakšao rad škola pod coronom.
Znate nisam čovek koji će juriti nekoga da razgovara o idejama kako prevazići krizu. Moje je da dajem predloge i da analiziram mogućnosti za funkcionisanje obrazovanih sistema. Znate ja nisam nikakav politički faktor, samo se bavim već više od dve decenije obrazovnim sistemima i analiziram njihovu učinkovitost. To obično nikome ne treba u Bosni i Hercegovini.
Ja sam ovde više iz ljubavi prema ovoj zemlji i gradu, nego iz nekih profesionalnih angažmana. Zato me obradovalo kada je Damir počeo da radi na ovom materijalu Četvorke. To je jedini primer da jedna politička grupacija dugoročno se interesovala za planiranje obrazovanja.
Do sada me je jedino uključila u rad ministrica Melika Husić Mehmedović, oko pisanja novog Zakona o visokom obrazovanju. Ta komisija vrlo interesantno radi i meni predstavlja jedno osveženje posle dugog niza godina.
Face: Koje su beneficije te da li postoje mane aplikacije corona semafor?
Corona semafor ima mnogo prednosti, on upozorava stanovništvo, direktore, nastavnike na situaciju i upućuje je ih na standarde ponašanja u određenim epidemiološkim nivoima zaraze. To je veoma važno, jer se prejudicira mogućnost širenja zaraze. Škole su uvek bile mesta gde se lako širila zaraza, tako je i sa coronom. To je velika dobit. Corona semafor, za sada, svuda gde sam pratio, nije pokazao taj stepen interaktivnosti koji je potreban, koji bi mogao biti koristan za donosioce odluka. Mislim da mu je to najveća mana.
Face: Obrazovanju u Bih treba promjena.Šta bi po Vašem mišljenju BiH pomoglo u obrazovanju i novom sistemu „online učenja“?
Nesporno je da obrazovanje treba promeniti. Odličan posao je napravio Namir Ibrahimović sa kurikularnom reformom. To je istorijski dokument za Bosnu i Hercegovinu, zato je još čudnije ponašanje ministrice Hota Muminović, što se nije uključila i počela da razgovara o implementaciji istog.
Ministar nikako ne sme sebi dozvoliti da vaga šta će sa dokumentom, već treba da se sretne sa različitim stručnjacima i da dogovori način njegove primene. On mora biti moderator procesa, a ne sudija. Ako ima neke primedbe, mora da sa stručnjacima razgovara i da krene sa pilot fazom, kako bi u toku nje proverila implementaciju. U pilot fazi moguće su korekcije. Bez tih koraka, nikada nećemo uči u reformu.
Ja sam u Srbiji 2002. godine počeo reformu srednjih škola kroz pilot fazu koja je obuhvatila svega 15 poljoprivrednih škola.
Kada sam to počeo, iduće godine nam je EU nam dodelila 13 miliona eura, da nastavimo i razvili smo tu fazu na 100 škola. Mnogi u početku nisu ni primetili da je krenula reforma. A ta reforma traje i danas, s tim da su u nastavku uveli i dualno obrazovanje. Mora se što pre krenuti, kako bi se sistem izmenio. Ignorisanje, političko mudrovanje, može nas samo još brže gurnuti na dno.
Zato mislim da Četvorka u Kantonu Sarajevo ima istorijsku ulogu i verujem da je neće ispustiti zbog nečije sujete, prikrivenog straha ili neznanja.
S druge strane , upravo ova ekipa koju vodi Namir Ibrahimović bi trebala da ima mogućnosti da prilagodi kurikulum „online učenju“. Mi treba da im damo šansu da omoguće da se ovaj vid učenja implementira na pravi način i gubici koje donosi način rada u vreme pandemije svedu na najmanju meru. Ekipa koja je radila kurikularnu reformu može da se brzo (profesionalno) osposobiti da primeni i drugi alat koji smo pomenuli, a to je školski barometar. Oni su naša istorijska prilika da adekvatno odgovorimo na probleme pandemije u obrazovanju.
Šta je školski barometar?
Ako je Corona semafor akcioni alat koji je namenjen smanjenju rizika od epidemije, školski barometar je evaluacijski alat koji nam ukazuje na gubitke u učenju i ishodima učenja u toku pandemije. Oni su istraživačko-analitički tim koji konstantno radi na praćenju nastave u vreme pandemije.
Ideja školsko barometra je nastala u Institutu za menadžment u obrazovanju i ekonomiju obrazovanja IBB PH Zug u Švajcerskoj, a taj projekat vodi prof. Stephan Gerhard Huber a namenjen je području Nemačke, Švajcerske i Austrije (www.Schul-Barometer.net ). Ovaj barometar je veoma koristan, pre svega, za nastavnike, direktore škola i ministarstva, jer ukazuje na slabosti online učenja, na propuste u organizaciji nastave i koliko učenici na ovaj način zaostaju za prethodnim generacijama zbog pandemije.
Vlada gosp. Forte bi kurikularni tim je trebala što pre profesionalizovati (možda u okviru Instituta za preduniverzitetsko obrazovanje), ojačati sa informatičkom ekipom i preko ministarstva pristupiti formiranju barometra. Za samo 6 meseci mi bi znali šta nam treba da ojačamo ishode učenja u osnovnim, srednjim školama i na fakultetima. Mislim da bi novac u ovom slučaju bio najmanji problem, jer bi se za ovakav projekat sigurno dobila i međunarodna sredstva.
Face: Rezultati PISA I TIMSS israživanja dokazuju da obrazovanje treba mijenjati i temeljno,sistematski i koordinirano. Koliko zaista naša država ulaže u obrazovanje?
Jednostavno, ništa se ne ulaže. Obrazovanje se samo održava kao sistem. A pri tom, taj sistem nazaduje. Mi smo poslednji u Jugoistočnoj Evropi kad su u pitanju investicije u obrazovanje i razvoj ljudskih resursa. PISA i TIMSS su samo pokazali da smo na dnu.
Ovaj sistem, u kantonima i enitetima mora se srušiti i napraviti novi koji će prvo uvažiti naše učenike i nastavnike, a zatim dobiti svoju društvenu funkciju. Posledice svi vidimo mi smo u periodu jačanja dubinskog neznanja, to će nas dovesti da budemo 2030. Godine u kojoj će međunarodne organizacije održaviti u životu stanonvništvo u kome će dominirati stari ljudi.
Škole će se zatvarati, firme će propadati, a naš sistem će se održavati uz pomoć donacija naše dijaspore i međunarodne pomoći.
Zato moramo potpuno drugačije pristupiti obrazovanju kao sistemu koji treba da spase ovu državu.
Face: Koronavirus je jedan veliki izazov za sve životne sfere i sektore. Kako da budemo sigurni da online nastava je dobra za djecu. Postoji li veća mogućnos kombinovane nastave?
Uvedimo školski barometar i na TV pustimo emisije o obrazovanju, koje će govoriti o stvarnom stanju u obrazovanju. Postoje mnoge mogućnosti za različite oblike nastave u doba korone. Mnoge zemlje su različite stvari kombinovale – od nastave van zgrada, mikroškola, mentorskih oblika rada, rada u prirodi itd.Ali da bi vi imali dobru kombinovanu nastavu, treba objasniti ministrima za to im trebaju stručni timovi, a ne njihova objašnjenja da nešto nije moguće ili to ne postoji. Naši ministri nemaju dovoljno znanja iz kriznog menadžmenta, pa je pošteno da oforme stručne timove kako bi ozbiljno i dugoročno pristupili promeni načina rada. Jer i posle pandemije, moraćemo da promenimo način rada u obrazovanju. Ali to je posebna tema.
Face: Razmišlja li bilo ko o posljedicama online nastave na duži period?
Da. Postoje već prve analize na globalnom nivou i po pojedinim državama. Velika Britanija priprema već milijardu i trista miliona funti za dodatnu nastavu za učenike osnovnih i srednjih škola. Naročito preko leta. Kod nas se ne razmišlja, osim pojedinačnih eksperata i pojedinih fakultetskih katedri.
Letnji period je naša šansa, da pomognemo učenicima i roditeljima. Trebalo bi što više uraditi da imamo jednostavnih i zabavnih letnjih škola, koje će deci pomoći da obnove svoje znanje i unaprede ono što su propustili u toku školske godine. Leti je moguće napraviti škole u dvorištima, pored muzeja, botaničkim baštama, na terasama hotela u prirodi itd. To je po meni prvi zadatak ministarstava za naredni period, pored uspostavljanja školskog barometra.
A posledice će obeležiti ovu čitavu deceniju, tek možda posle 2030. godine uspećemo da usaglasimo standarde. To ne znači da neće biti talentovane dece i dobri rezultata, već znači da će čitave generacije imati pad u razvoju svojih veština i znanja.