Najjednostavnije rečeno, bilateralni odnosi BiH i EU-a razvijaju se duže od 23 godine. Građani BiH su 2010. godine dobili mogućnost putovanja u Šengenski prostor 2010. godine, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Bosne i Hercegovine stupio je na snagu 2015. godine. U međuvremenu su Slovenija (2004). i Hrvatska (2013.) postale punopravne članice EU-a. No, na kakvom putu je Bosna i Hercegovina. Da li smo napravili bar jedan korak bliže ka EU. Koliko nam još treba vremena, šta je to što nas najviše koči i zbog čega stagniramo odgovorit će nam za Faceplus analitičar Haris Ćutahija.
RAZGOVARALA: AZRA MUSTEDANAGIĆ
EU ili alternativa
Naši političari vole reći da Bosna i Hercegovina nema alternativu osim evropskog puta, ali to nije tačno, samo je pitanje koliko su druge alternative prihvatljive građanima. Najgora alternativa evropskim integracijama je održavanje statusa quo, a mi to manje-više uspješno radimo već dvije decenije. Ako se suočimo sa realnošću, ustanovit ćemo da ovakva Bosna i Hercegovina nije po mjeri nikoga, a proces evropskih integracija je kretanje ka funkcionalnoj i ekonomski održivoj državi po evropskim i modernim standardima i izgradnja takve države je važnija od samog članstva u Evropskoj uniji.
Faceplus: S obzirom da vlasti ne rade na ispunjavanju uslova za ulazak u EU, postoji li mogućnost da EU prihvati Bosnu i Hercegovinu, pa da onda natjera vlasti da ispune sve uslove tj. da se prilagode njihovom zakonodavstvu?
To je inače koncept koji su zagovarali određeni krugovi u Bosni i Hercegovini, posebno nakon što su u članstvo u Evropskoj uniji na taj način primljene Bugarska i Rumunija, međutim to nikad nije bilo realno, posebno ne u ovom vremenu kada je i Evropska unija u svojevrsnoj krizi. Prije svega, evidentno je da trenutno u Evropskoj uniji ne postoji konsenzus o proširenju niti postoji politička volja za „gledanje kroz prste“. Mi imamo uslove za napredak i moramo ih ispunjavati kako bismo napredovali ka članstvu i mislim da bi bilo kontraproduktivno da nam Evropska unija dopusti da ih preskačemo. Hipotetički, kada bi se desilo da BiH postane članica Evropske unija ovakva kakva jeste, to ništa ne bi riješilo, jer prije svega nismo spremni za ulazak na evropsko tržište, a politiku bi i dalje određivali sadašnji akteri, na isti način i kao rezultat, zaostajali bismo za ostalim članicama EU idućih nekoliko decenija.
Faceplus: Jačanjem organizacija civilnog društva i same državne institucije olakšavaju put ka EU?
Proces evropskih integracija ne pripada samo političarima i institucijama, on podrazumijeva učešće svih sfera društva, od nevladinih organizacija, preko privatnih kompanija, sve do građana. Institucije Bosne i Hercegovine premalo koriste kapacitete civilnog društva, a neke organizacije im u procesu mogu jako puno pomoći. Izostaje formalna saradnja institucija i civilnog društva, posebno kada je u pitanju proces evropskih integracija.
Faceplus: Kakvi izazovi su pred BiH u procesu pristupanja EU, kakve su perspektive, šta u provedbi znači mehanizam koordinacije?
Bosna i Hercegovina je nakon podnošenja aplikacije za članstvo u Evropskoj uniji i dostavljenih odgovora na Upitnik dobila Mišljenje koje sadrži 14 ključnih prioriteta. U njima su sadržani svi problemi s kojima se BiH suočava, ali nažalost, od tad je jako malo urađeno iako su prošle dvije godine. Riješeno je nekoliko tehničkih stvari i održani su lokalni izbori u Mostaru, a sve suštinske reforme su i dalje na čekanju. Uspostavljanje mehanizma koordinacije je bilo jedan od preduslova kredibilne aplikacije jer svaka potencijalna članica treba da govori „jednim glasom“ o pitanjima EU. S obzirom na kompleksnost samog mehanizma i činjenicu da on uključuje sve nivoe vlasti, njegovo usvajanje je dokaz da Bosna i Hercegovina može praviti značajne korake ka EU, kada za to postoji politička volja.
Faceplus: Smatrate li da će uskoro barem jedan dio preporuka iz Mišljenja Evropske komisije biti ispunjena?
Smatram da hoće, ukoliko se u taj proces aktivno uključe Evropska unija i SAD, kao što je to bio slučaj sa izborima u Mostaru. Tri grupe stranaka koje su koalicioni partneri na državnom nivou imaju „trijametralno“ suprotne vizije kako suštinskim reformama trebamo pristupiti i to kreira zastoj na evropskom putu. Ovo se posebno odnosi na izmjenu izborne legislative koja će morati sadržati implementaciju svih presuda Evropskog suda za ljudska prava, uključujući presudu Sejdić-Finci, a znamo koliko su bh politički akteri daleko od postizanja konsenzusa kada je to u pitanju. Mislim da Evropska unija treba insistirati na značajnim reformama u izbornoj legislativi i pravosuđu prije dodjeljivanja kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini, a sudeći po najavama predstavnika EU, to će se i desiti.
Faceplus: Šta su potencijalne opasnosti pri samom ulasku u EU?
Bosna i Hercegovina je jako daleko od ulaska u Evropsku uniju i mislim da o tim opasnostima uopšte ne trebamo sada razmišljati. Kako budemo sprovodili reforme, tako će se istovremeno smanjivati opasnosti i potencijalni izazovi, uključujući i one ekonomske – što se smatra jednim od većih izazova pri ulasku svih novih članica. Upravo zato sam ranije rekao da nas Evropska unija ne treba primiti u svoje članstvo prije ispunjavanja svih uslova.
Faceplus: Šta nam govore iskustva iz regije, hoće li BIH i dalje biti u fokusu interesovanja EU?
Zapadni Balkan je geografski okružen Evropskom unijom i budućnost regije je u Evropskoj uniji. Evropska perspektiva regije i Bosne i Hercegovine se konstantno potvrđuje, kako aktivnim prisustvom Evropske unije, tako i stalnim izjavama EU zvaničnika i organa. Proces evropskih integracija u regiji nije stao ni u vremenu globalne pandemije: Sjeverna Makedonija i Albanija, i pored prepreka, otvorile su pregovore o pristupanju, Crna Gora je otvorila posljednja poglavlja. To što je proces u Bosni i Hercegovini stao, govori o nama, ne o Evropskoj uniji i perspektivi koju nam ona pruža.
Faceplus: Neke od ključnih promjena odnose se na bh. pravosuđe, na što su i ukazivali iz Evropske komisije. Borba protiv korupcije je za EU u vrhu prioriteta, uz nezavisno pravosuđe. Može li se uopšte govoriti o bilo kakvom otvaranju pregovora iz sadašnje perspektive stanja u pravosuđu i ocjena koje dolaze iz EU?
Bosna i Hercegovina će teško dobiti i kandidatski status bez određenog napretka u ovim ključnim pitanjima, a o otvaranju pregovora da i ne govorimo. Ako pogledamo Izvještaje o napretku i (nakon preimenovanja) Izvještaje, bh pravosuđe je uvijek bilo predmetom kritike i ono je posebno došlo u fokus nakon niza afera zadnjih godina i indikativno malom broju riješenih predmeta korupcije. Evropskoj uniji ovakvo pravosuđe nije prihvatljivo i mislim da će ono, zajedno sa izbornim zakonom, biti osnovni kriterij i u dodjeljivanju kandidatskog statusa i u otvaranju pregovora.
Faceplus: Hoće li nova metodologija EU za Zapadni Balkan olakšati ili otežati put ka članstvu za BiH?
Iako je Bosna i Hercegovina još daleko od otvaranja pregovora i ne postoji nikakav garant da se metodologija neće još mijenjati do tad, uticaj ove promjene na naš put ka članstvu će zavisiti od političke volje aktera koji tada budu donosili odluke u BiH. U svakom slučaju, nova metodologija donosi novu dinamiku procesu, a šta će to značiti za Bosnu i Hercegovinu u praksi – ostaje da vidimo.
Faceplus: Da li je realno očekivati da Biden vrati partnerski odnos sa EU?
Pobjeda Bidena na američkim predsjedničkim izborima donijela je olakšanje svim globalnim partnerima SAD-a i Biden je to opravdao vraćanjem Amerike na staro mjesto u globalnim tokovima. Međutim, u Trumpovom mandatu odnosi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država su zahladnili i Evropska unija je u tom periodu naučila da ne može uvijek računati na SAD, kako je to bio slučaj prije. Geopolitičke posljedice Trumpove vanjske politike su još uvijek prisutne, a postoji i bojazan da će na nekim budućim američkim predsjedničkim izborima opet pobijediti neki Trump – možda i sam Trump, jer se najavljuje njegova ponovna kandidatura – i Evropska unija će morati naučiti da se s nekim vanjskopolitičkim izazovima nosi sama. U svakom slučaju, pobjeda Bidena je direktno rezultirala aktivnijom ulogom SAD-a u našoj regiji i jačim otporom uticajima drugih aktera na Zapadnom Balkanu.