U masakru u Velikoj Kruši pre 20 godina srbijanske snage bezbednosti su ubile 241 osobu albanske nacionalnosti, među kojima su stradale podjednako stradali svi muškarci, žene, starije osobe, čak i deca.
Upravo jedan od osam najvećih masakara u poslednjem ratu na Kosovu je masakr u selu Velika Kruša, opština Orahovac, u kojem se od 241 žrtve još uvek kao nestale vode 64 osobe i za čijim telima porodice još uvek tragaju, javlja Anadolu Agency (AA).
Samo dan nakon početka NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog etničkog čišćenja kosovskih Albanaca, srbijanske specijalne jedinice su upale u selo Velika Kruša.
Snage vojske i policije Jugoslavije opkolile su uveče, 25. marta 1999. selo Velika Kruša, nakon čega su pripadnici MUP-a ušli u selo, opljačkali i zapalili kuće. Meštani su se sakrili u obližnjoj šumi, a kasnije su zarobljeni. Ženama i deci je naređeno da odu u Albaniju. Zarobljeni muškarci, uključujući mladiće, starije i hendikepirane, zlostavljani su i potom zatvoreni u jednu štalu, gde je na njih otvorena vatra, nakon čega je štala zapaljena.
Jedan od nekoliko preživelih je danas 77- godišnji Bajram Nalli, koji je u tom masakru izgubio 21 godišnjeg sina Blerima.
Bajram Nalli je zarobljen sa oko 700 meštana sela Velika Kruša i bilo mu je naređeno da stane uza zid i da se ne pomera. On je čuo sve što se izdešavalo u selu, a video je i masakr svog sina Blerima, koji je poznat kao “masakar mladića sa dva srca”.
“Prisilili su nas da odemo do dvorišta, suseda Nebi Shale i tamo su počeli da nas dele po grupama i da nas izvlače van. Ko god je izašao bio je streljan. Neke su čak i zaklali. Među masakriranima je i moj sin Blerim Nalli. U to vreme mi smo bili prisiljeni da legnemo s licem okrenutim ka zemlji. Tokom tog vremena neki ljudi su poslani da neke dotaknu i kažu im ustani. Tako su skupljali po četiri ili pet ljudi, izveli bi ih iz dvorišta, pucali i masakrirali, odstranili unutrašnje organe, srce i bubrege. Među njima je bio i moj sin. Kada su ustali, rekli su mu na srpskom: “Ovaj ima dva srca, daj mi nož da mu izvadim jedno”. Bacili su nož, izveli ga napolje i masakrirali“, kaže Blerimov otac.
On navodi da su nakon toga 63 osobe ugurane u kuću, a potom zapaljeni benzinom. To je razlog što još uvek posmrtni ostaci njegovog sinu nisu identifikovani jer je telo karbonizovano i nemoguće je izvršiti identifikaciju.
Čelni čovek sela Selami Hoti nezadovoljan je radom domaćih i stranih institucija na Kosovu na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba iz Velike Kruše za vreme rata.
On ističe da su za sve nestale osobe, otvorene grobnice u blizini grobova drugih mučenika, ali one su i dalje prazne.
“Normalno, nijedan meštanin Kruše nije zadovoljan, nedostaje nam još 64 osobe koje se vode kao nestale”, kaže Hoti.
U Velikoj Kruši je u spomen na 241 ubijenu osobu, zasađena 241 sadnica, a isto toliko fotografija žrtava je postavljeno na zid pored grobova mučenika. 25, 26. i 27. marta 1999. godine u Velikoj Kruši je spaljeno i 850 privatnih kuća.
U znak sećanja na te događaje svake godine se održava spomen-akademija.
Na Kosovu je, kako pokazuju istraživanja Fonda za humanitarno pravo tokom rata ubijena 13.421 osoba, među kojima je 10.533 Albanaca, 2.238 Srba, 126 Roma, 100 Bošnjaka i ostalih.