Da li će Federacija BiH biti garant za kredit kod izvozno-uvozne banke Kine od oko 614 miliona eura, namijenjen gradnji Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, trebalo bi da bude poznato na prvoj redovnoj sjednici novog saziva Doma naroda Parlamenta FBiH sutra u Sarajevu.
Iz Energetske zajednice apeluju da bi garancija Federacije za kredit u ovom slučaju sadržavala elemente nedozvoljene državne pomoći, a iz evropskih krugova i ranije naznačavali da je, s ekološke tačke gledišta, ugalj sve nepoželjniji energent.
Jasno upozorenje i protivljenje ovakvoj izgradnji dao je i evropski komesar za proširenje Johanes Hahn.
Energetski ekspert Amer Jerlagić u razgovoru za Slobodnu Bosnu kaže da je pod sumnjivim okolnostima izabran kineski partner.
– Podsjećam da se prvobitno krenulo sa javnim pozivom za joint venture, pa ”projektno partnerstvo”, da bi se kroz razne faze sve svelo na klasični kredit i to sa jednim kineskim partnerom, koji nudi kredit svoje EXIM banke, pod uslovom da velika većina opreme bude iz Kine, navodi Jerlagić.
Dodaje da je SDP ranije kritikovao upravu EP BiH u kojoj je bio da su imali jednu ponudu švicarskog Alpiqa, koji je nudio partnerstvo bez marke zaduženja EP BiH i vraćanje duga kroz električnu energiju, i da im je to tada bilo neprihvatljivo, prenose Vijesti.ba.
– A onda su oni završili na jednoj ponudi kineskog partnera! Ne bih imao ništa protiv da se odmah na startu znalo da će to biti kredit koji garantuje država BiH i da se pod tim okolnostima objavio javni poziv. Tada ne bi bilo govora ni o kakvom joint venture, niti o ”projektnom partnerstvu”, za kojeg nema zakonskog uporišta, nego bi bio klasični tender.
Pa ko bude mogao ispuniti uslove koje bi postavila EP BiH, taj bi dobio posao, nebitno da li je to kineska, britanska, francuska, njemačka ili američka firma, kaže Jerlagić i dodaje:
– Garantujem da se sve može vratiti na početak i da za tri mjeseca možemo imati transparentan tender, ako treba na jednoj stranici A4 formata kao što je to uradila TE Pljevlja u Crnoj Gori. I onda na potpuno transparentan način izabrati isporučioca opreme. Dovoljno je u tender staviti pet podataka iz EU normi: koliki je budžet, koji stepen iskorištenja želimo, kolika emisija CO2, kolika emisija SO2 i kolika emisija čestica NOx. I onda nas ne zanima ko će biti isporučilac opreme. Bitno je da može zadovoljiti postavljene uslove i stanadarde. Garantujem da bi kroz ovakvu transparentnost dobili za minimalno 50 miliona eura bolju ponudu.