Sloboda svakom je čovjeku propisana rođenjem. Sloboda da živiš, da stvaraš, da voliš, sloboda na život. No, sloboda u ovoj zemlji nije sveta, baš kao ni život. U ovoj zemlji tuđi životi shvataju se olako, pa mnogi sebi uzimaju zapravo da ga nekome oduzmu kao da su ga oni i podarili.
Mnogo bi bilo lakše prihvatiti tu činjenicu da ti koji „oduzimaju“ živote i odgovaraju, stanu pred lice pravde i budu kažnjeni. No, u ovoj zemlji kakva jeste, to nije slučaj, a to počinje polako predstavaljati najveći problem. Građani ove zemlje, strahuju.
Prisjetimo se ubistva Davida Dragičevića, mladića u dvadesetim godinama sa životom ispred sebe, najdraži njegovih roditelja – mučki je ubijen. Uskraćena mu je sva sloboda. No, ne samo njemu već svima nama. Sa činjenicom da njegove ubice slobodno šetaju, možda vrebaju iza čoška sljedeću žrtvu, možda čekaju nekoga sličnom Davidu, ko danas može slobodno i bez straha da živi. Ja ne, a vi?
Još jedan slučaj ubistva mladića, Dženana Memića. Naravno i njegove ubice slobodno šetaju, a možda i one čekaju novu žrtvu. I ovom mladiću uskraćen je život, prilika da voli i stvara. Nisu li ovo veliki problemi koji more ovu zemlju, davno izmorenu? Nisu li ovo najveći problemi koji mogu da tište narod jedne zemlje?
Ubistvo policajaca – gdje su njihove mafijaške ubice? Haraju gradom, a u kraj im se ne može stati.
Pored svega ovoga da li je parada ponosa najveći problem?
Nije li nam veći problem što se vlast u BiH ni nakon šest mjeseci nije formirala? Ne znamo je li nam veći problem Bakir i njegove laži i obmane ili Dodik i njegova podmetanja i manipulisanja. Nisu li odlasci mladih poblem koji se teško može zaustaviti. Bezperspektivnost ove zemlje vodi iz krajnosti u krajnost.
A šta rade vlasti? Problemi se nižu, a rješenja nigdje. Problemi se konstantno guraju pod tepih i tako unazad nekoliko godina.
U zemlji u kojoj korupcija predstavlja jedan od gorućih problema vlasti se bave sitnicama, prepirkama i kojekakvim budalaština koje nisu u interesu naroda.
Ekonomska situacije zemlje svake godine sve lošija, državom upravljaju stranci, komšije nam podmeću noge, mladih sve manje, pa nisu li ovo pravi problemi? Nazire li im se ikada rješenje? Ne, jer ovdje u ovoj zemlji je sve pod parolom „Kako ćemo, lako ćemo“.
Narod napaćen i nezadovoljan, a šuti.