Obišao je četiri kontinenta, učestvovao u dva svjetska rata i prisustvovao španskoj građanskoj revoluciji. Mrzeo je svoje ime jer ga je, kako je govorio, podsjećalo na naivnog junaka Vajldove drame Važno je zvati se Ernest, iako je njegovo postalo jedno od najslavnijih imena svijeta.
Bio je pisac, novinar, nobelovac, veliki ljubitelj ribolova, pića, koride i žena, avanturista i kosmopolit, samoubica. Ernest Hemingvej ostao je jedna od najistaknutijih ličnosti 20. vijeka i čitave književnosti.
Vodio je buran život i preživio mnogo toga, naročito u periodu kada je radio kao novinar i reporter, družeći se sa policajcima, kriminalcima, prostitutkama i ubicama.
Tokom jednog od manje burnih dana u životu Ernesta Hemingveja, još jedan avanturista, mladi pisac Arnold Samjuelson odlučio je da pešači do Floride, do Hemingvejevog doma i upozna svog idola.
Iako skeptičan u početku, Hemingvej je ugostio 22-godišnjeg Arnolda u svom domu. Shvativši da je Arnold poletarac u pisanju i da je došao jer želi da čuje savjete velikana, Hemingvej je uzeo komad papira i sastavio mu listu knjiga koje treba da pročita kako bi usavršio svoja znanja.
Na listi su bile ove knjige:
Plavi hotel i Otvoreni čamac Stiven Krejna
Floberova Madam Bovari
Dablinci Džejmsa Džojsa
Stendalov roman Crveno i crno
O ljudskom ropstvu Somerseta Moma
Tolstojevi Ana Karenjina i Rat i mir
Budenbrokovi Tomasa Mana
Pozdrav i zbogom Džordža Mura
Braća Karamazovi od Dostojevskog
Oksfordova antologija engleske poezije
Ogromna soba Edvarda Estlina Kamingsa
Orkanski visovi Emili Bronte
Daleko i davno Vilijama Henrija Hadsona
roman Henrija Džejmsa Amerikanac
Predao mu je listu, rekavši:
„Ovo su knjige koje bi svaki pisac trebalo da pročita u sklopu svoje edukacije… Ukoliko već nisi pročitao sve ovo, onda jednostavno nisi edukovan. Ova djela predstavljaju različite stilove pisanja. Neka će te zamoriti, dok će te druga možda inspirisati, a neka su toliko predivno napisana da ćeš pomisliti da je beznadežno da ti počneš da pišeš.
Najvažnija stvar koju sam ja naučio o pisanju je: nikad ne piši previše odjednom; nikada nemoj da izvučeš sve iz sebe. Ostavi malo i za sutradan. Najbitnije je znati kada se zaustaviti. Dok ti još uvek dobro ide, stigao si do zanimljivog dela i znaš šta će se dalje dogoditi – tada je vrijeme da staneš. Ne razmišljaj dalje; pusti svoju podsvijest da odradi posao.“, piše kultivisise.rs.