Jedan od njih je profesor Refik Šećibović koji je dao svoj osvrt na cjelokupnu situaciju i kako će ona uticati na obrazovanje.
Piše: Refik Šećibović
Pre godinu dana, počeli smo da se borimo i pišemo, kako bi trebalo obrazovanje i karijera u Bosni i Hercegovini i Jugoistočnoj Evropi da se prilagodi neizvesnim vremenima, koje nam je donela pandemija korona virusa. U više članaka, tražili smo da se u doba pandemije oforme novi oblici, koji će biti mnogo fleksibilniji i tehnološki savremeniji u obrazovanju. Ujedno, predlagali smo (kao regionalna grupa okupljena oko Visoke škole za turizam Konjic i još nekoliko nevladinih organizacija, danas jedan deo tog tima predstavlja jedinstven inovativni tim WBB i Visoke škole za turizam i menadžment Konjic-VSTIM) da se oforme novi načini merenja učenja na svim nivoima i da se pripremimo za ulaganja u celoživotno obrazovanje, kako bi se otklonile slabosti ishoda obrazovanja, a koji su nastali zbog brzog i nepripremljenog prelaska na oblike učenja na daljinu. Predložili smo i da se oforme posebni oblici fleksibilnosti u vidu fleksibilnih mreža za karijeru.
Više puta smo apostrofirali da su promene u visokom obrazovanju još neophodnije i potrebnije, pogotovu sa novim oblicima učenja i povezivanjem sa celoživotnim obrazovanjem i tržištem rada.
Na taj način visoko obrazovanje će postati još atraktivnije i povećaće se održivost institucija, poboljšati kvalitet učenja i ostvariti posebna prilagodljivost prema tržištu rada (kroz nove programe za nova zanimanja ) i organizovano se suočiti sa padom znanja, koje se očekuje u čitavom društvu posle pandemije ( pre svega zbog nespretnog prelaska na online nastavu i zaustavljanja niza obuka i osposobljavanja u preduzećima i društvu u celini).
Naravno, da nismo očekivali da će se obrazovni upravni organi oglasiti, nismo to ni očekivali od akademske zajednice, ali ipak smo se nadali da će pojedini mediji više posvetiti pažnje ovoj temi. Na žalost, ni to se nije dogodilo. Uglavnom su naše članke pročitali i ignorisali bilo kakvu raspravu o našim predlozima.
Okvir za prilagođavanje
Autori predlažu poseban Okvir za prilagođavanje obrazovanja kao javnog dobra novim uslovima, pogotovu postpandemijskim strukturnim promenama i boljoj primeni tehnoloških inovacija. Predlog ovakvog rešenja ima za cilj kolektivizaciju rizika, koja će se neumitno pojaviti kroz nagli pad u kvalitetu obrazovanja, koji se očekuje na svim nivoima obrazovanja u postpandemijskom vremenu, zbog nespretnog i nestručnog korišćenja edukativnih tehnologija, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou u ovo vreme pandemije.
Autori ovog Okvira za prilagođavanje, uzimaju tri osnovna principa koji su bitni za pokretanje promena u obrazovanju: saradnju, inkluzivnost i fleksibilnost. Smatraju da posledice pandemije moraju se podeliti između svih aktera procesa, ujedno ukupni odnosi u vremenu koje je pred nama moraće da budu otvoreniji za tehnološko inovativnije procese, što predstavlja da će biti potrebno posvetiti veću pažnju za uključivanje kategorija stanovništva koje zaostaju u primeni tehnologija i u fleksibilnom delovanju. Tako bi se postigla povećana otpornosti i učinkovitost obrazovanja u odnosu na zahteve tržišta rada, a u isto vreme stvaraju se uslovi da se razviju novi sistemi umrežavanja pojedinaca, zajednica, nacija i globalnih organizacija. Čitav koncept Okvira za prilagođavanje zasniva se na prioritetu potreba pojedinca da aktivnije deluju u okviru svojih porodica, u učionicama i zajednici. Na svim nivoima primenu principa Okvira za prilagođavanje (saradnja, inkluzivnost i fleksibilnost) mogu da olakšavaju složene mreže međuljudskih interakcija, koje su ključne za jačanje socijalne otpornosti i pružanja obrazovanih mogućnosti koji ipak odgovara pojedinačnom kontekstu.
Zato posebno, ističu autori, da je individualistička neoliberalna koncepcija obrazovanja neodrživa, jer će postpandemijsko vreme razvijati sasvim nove okvire zasnovano na različitim mrežama ljudi i sistema, koji su utemeljeni na međusobnoj saradnji (i toleranciji) i inkluziji, pružajući fleksibilne načine i puteve do ishoda obrazovanja.
Obrazovanje se nalazi na prekretnici u organizacionom, ne i u tehnološkom smislu
I ovaj tekst, tima sa UCLA univerziteta i naša istraživanja u poslednje dve godine, jasno pokazuju da je obrazovanje na prekretnici u organizacionom smislu, jer se tehnološki napredak nastavio i u toku pandemije. Što znači da je obrazovni proces prevazišao (tehnološki) ovakav institucionalni (neoliberalni ) sistem institucionalnog obrazovanja. Neoliberalni model obrazovanja, zasnovan na profitu i konkurenciji, je zbog toga u velikoj meri ugrozio kvalitet učenja (bilo u u učionici, bilo na daljinu). Postpandemijsko vreme će još više ubrzati primenu novih tehnologija, otvaranje prema tržištu rada, zbog brze potrebe da se nadoknadi zaostajanje u vreme korona krize, a to će u velikoj meri morati da finansiraju lokalne zajednice i države. Obrazovanje će postati neprofitni javni servis, okrenut stvaranju ljudskih resursa za tržište rada. S druge strane, sadašnji sistemi učenja stvaraju ozbiljne sumnje da su nove generacije, pogotovu koje se se obrazovale sada u procesu učenja na daljinu u hitnim uslovima, dovoljno spremne za postpandemijsko fleksibilno tržište rada. Zbog toga, kriza ljudskih resursa je pred vratima i to na svim nivoima.
Pa je sasvim razumljivo, što Evropska unija sve više svojih grantova posvećuje istraživanju tematike ljudskih resursa i kompetentnosti radne snage u odnosu na nove tehnologije. Zbog toga će u svim lokalnim zajednicama početi u budućnosti da se formiraju posebni karijerni centri, kao servisni neprofitni centri za potrebe jačanja ljudskih resursa kroz sistem obuke i obrazovanja.
Rješenje krize kroz fleksibilne forme sticanja kompetencija
U članku koji je objavio portal BUKA, kao tim smo odbacili da se može razvijati obrazovanje u narednom periodu na stari način, mi smo se opredelili za sličan koncept kao istraživači sa UCLA , samo što smo izostavili globalni nivo. Kao noseće opredeljenje izneli smo formiranje mađuinstitucionalnih Fleksibilnih mreža za karijeru. Smatrajući da je ključ rešavanja krize obrazovanja u Bosni i Hercegovini i Jugoistočnoj Evropi saradnja različitih subjekata, kroz fleksibilne forme sticanja kompetencija, kroz saradnju različitih institucija. Pored toga ovakve mreže omogućavaju stvaranje virtuelnih zajednica (saradnja) različitih institucija, ali i različite oblike inkluzivnosti (preko lokalnih centara za karijeru).
Formiranje virtuelnih zajednica danas uz pomoć novih tehnologija četvrte generacije, omogućavaju planiranje na tržištu rada, ne preko klasičnog zapošljavanja i kretanja radne snage, već preko karijere, koja može da bude mnogo veći motiv za zadržavanje ljudi u određenim prostorima.
Fleksibilne mreže za karijeru i Okvir za prilagođavanje (istraživača sa UCLA) jasno ukazuju da organi obrazovnih institucija i ali i firme ne mogu da mirno čekaju da se pandemija završi, već da se aktivno spremaju za rešavanje ozbiljnih problema u obrazovanju i društvu, a to su:
- Ogromne praznine i slabosti u kvalitetu znanja učenika/studenata/odraslih, što se javlja kao posledica nepripremljenosti za online nastavu i ozbiljnih tehnoloških razlika;
- Nedostatak praktičnih znanja i profesionalnih veština;
- Zaostalost kurikuluma i programa u odnosu na promene na tržištu rada;
- Nedostatak institucija, znanja i programa o celoživotnom obrazovanju i posebno primeni tehnologija u ovoj oblasti;
- Nedostatak finansijskih sredstava za pokretanje novih programa zasnovanih na inovacijama i održivosti pogotovu u uslovima posle pandemije;
- Nedostatak trenera i nastavnika za nove progame.
Oba ova pristupa pokazuju da se povećava rizik načina života, pa i samog života u zajednicama koje ne ulažu u obrazovanje i nauku. Taj problem je već jasno vidljiv, kako kod nas, tako i u Evropi, gde se kroz razvoj kriznih situacija vidi nedostatak kompetencija zvaničnika u rešavanju određenih situacija (vakcine, izolacija, respiratori itd.) .
Kompetentnost koja se stiče kroz moderne forme obrazovanja potpuno je suprotna razvoju neoliberalnog koncepta koji je do sada vladao u našim sredinama. Otud i takvi otpori stručnjaka u svetu, jer u centru pažnje novog (fleksibilnog) obrazovanja je stvaranje formi učenja i podučavanja prilagođenih potrebama stanovništva u vremenu neizvesnosti:
- Znanje, veštine i kompetencije u vreme neizvesnosti moraju postati deo kompletnih sistema obrazovanja i obuke, dostupnih svim kategorijama stanovništva;
- Vreme neizvesnosti zahteva intenzivnije učenje vodećih ljudi i u društvu i privredi.
Nedostatak kompetencija za doba neizvesnosti utiče da vodeći ljudi zajednice, nemaju timove za procenu stanja u društvu i na širem prostoru. Odnosno sve više nam je potrebno da napravimo timski pristup održivosti za doba neizvesnosti, to otvara mogućnosti formiranja posebnih programa koji će se baviti održivošću upravo u ovom vremenu, i na taj način uslove za adekvatnu zaštitu stanovništva u budućnosti.
To je ključ zašto nam treba Okvir za prilagođavanje i i Fleksibilne mreže za karijeru.
(WBB Media)