Prvi konkretan odgovor povodom najave da će izborni cenzus u Srbiji biti smanjen sa pet na tri odsto stigao je u ponedeljak iz Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, koji je saopštio da na predstojeće izbore neće izaći, jer “u ovom trenutku nema uslova za slobodne izbore”.
Stvar koja je PSG prelomio bila je upravo namera da se smanji cenzus kako bi se ublažio efekat bojkota na izborne rezultate. Prilikom obrazlaganja odluke, Trifunović je pozvao Evropsku uniju da formira nezavisnu radnu grupu koja bi analizirala zarobljenost države i stanje institucija i ukazala na konkretne probleme koji bi trebalo da budu rešeni tokom reformskih procesa. I nekako svi u Beogradu očekuju konkretniju reakciju Brisela na sve ono što se dešava od početka godine.
Evropski parlamentarci Vladimir Bilčik i Tanja Fajon su se već izjasnili da je najava spuštanja nivoa cenzusa potpuno neočekivana i da nije u duhu nepisanog pravila da se izborna pravila ne menjaju nekoliko meseci uoči izbora. Jasno je da je ta psihoza očajništva dovela Beograd u situaciju da smanjuje cenzus, a da to ne pije vodu kod Evropljana.
Mnoge u Srbiji zanima da li je moguće da Brisel “okrene ploču” i uz više blakonaklonosti obrati pažnju na stranu koja vapi za demokratizacijom srbijanskog društva, za fer i poštene izborne uslove, za slobodu medija. Vlast u Beogradu je dokazala netolerantnost za drugačije mišljenje i nepostojanje kapaciteta da takvo mišljenje egzistira na političkoj sceni. Evropski parlamentarci su dogovorili sa predstavnicima srbijanskih vlasti da se neke stvari urade do kraja prošle godine. I nije da se baš ništa nije uradilo, ali daleko od toga da je dogovor ispunjen.