Šef Ujedinjenih nacija apelovao je na hitno prikupljanje 5,5 milijardi dolara da bi se spriječila propast 34 miliona ljudi u više od 30 zemalja koje su na korak od masovne gladi zbog ratova, a šef Svjetskog programa za hranu (WFP) je upozorio da se 270 miliona ljudi u svijetu ove godine suočava s “krizom gladi”.
Antonio Guterres je na sastanku Vijeća sigurnosti UN-a na visokom nivou, koji je organizovao SAD, rekao da je više od 88 miliona ljudi patilo od “akutne gladi” na kraju 2020. godine zbog sukoba i nestabilnosti, što je 20 posto više nego godinu ranije i da „projekcije za 2021. ukazuju na nastavak ovog zastrašujućeg trenda”.
Izvršni direktor Svjetskog programa za hranu David Beasley rekao je da su lideri odgovorili na njegovo upozorenje Vijeću sigurnosti prije godinu, kada je svijet bio na ivici pandemije COVID-19 i “pandemije gladi” koja bi mogla da u “izgladnjivanje” gurne ne samo tadašnjih 135 miliona, nego i 270 miliona ljudi što će ove godine dovesti do “gladi biblijskih razmjera” u više od trideset zemalja, prenosi Beta, pozivajući se na AP.
Zabrinutost postaa stvarnost
Na nesreću, rekao je Beasley, “ono što je 2020. bila zabrinutost, 2021. je stvarnost” zbog novih talasa COVID-19 i jer se ekonomije još nisu vratile u normalno stanje.
“Dakle, danas vas moram upozoriti da ponovo klizimo prema ivici ponora”, rekao je on i podvukao: “Sada se 270 miliona ljudi suočava s krizom gladi”.
I Guterres i Beasley naglasili su da su postojeća i nadiruća kriza gladi uglavnom uzrokovane sukobima i da ih je zato moguće spriječiti.
“Klimatski šokovi i pandemija COVID-19 samo raspaljuju tu vatru” sukoba, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Upozorio je da će, “ako odmah ne bude akcije, milioni ljudi doći na ivicu ekstremne gladi i smrti”, ukazujući na projekcije koje pokazuju da krize gladi “eskaliraju i šire se preko Sahela i Roga Afrike, a ubrzavaju u Južnom Sudanu, Jemenu i Afganistanu”.
U nekim zemljama Guterres rekao je da je “glad već tu” i “ljudi umiru od gladi i trpe kritične stope neuhranjenosti”.
“Dijelovi Jemena, Južnog Sudana i Burkine Faso zahvaćeni su glađu ili uslovima sličnim gladi”, rekao je on.
“Više od 150.000 ljudi je tamo u opasnosti od umiranja od gladi”, dodao je.
Generalni sekretar je rekao da je Kongo, u sukobima na istoku i drugim mjestima bogatim rudom, “prošle godine doživeo najveću krizu hrane na svetu, sa skoro 21,8 miliona ljudi koji su gladovali od jula do decembra”, a Beasley, koji je posjetio Kongo prošle sedmice, rekao da taj broj raste.
Hrane se kožom uginulih životinja i blatom
U Afganistanu je 17 miliona ljudi u sličnom položaju, četiri miliona gladnih više nego prošle godine.
U Nigeriji je zabilježeno “zapanjujuće povećanje” sa pet na 13 miliona gladnih, a u Siriji se nakon 10 godina rata “preko 12 miliona ljudi suočava se s kriznim nestašicama hrane”.
Deset godina pošto je Južni Sudan proglasio nezavisnost, Guterres je rekao da je tamo 60 posto stanovništva gladno, sa hroničnim sporadičnim nasiljem, ekstremnim vremenskim prilikama i ekonomskim posljedicama COVID-19 koji gura više od sedam miliona ljudi u akutnu nestašicu hrane.
Cijene hrane su toliko visoke, rekao je on, da “samo jedan tanjir riže i graha košta više od 180 posto prosječne dnevne nadnice – što bi bilo kao da u New York, takav obrok košta 400 dolara”.
Beasley, koji je početkom februara posjetio jedan region u Južnom Sudanu, rekao je da je čuo da “majke tamo djecu hrane kožom uginulih životinja, ili čak i blatom”, zbog čega je nužna hitna akcija.
Generalni sekretar je članove Vijeća sigurnosti pozvao da “svoj privilegovani položaj upotrebe da učine sve što je u njihovoj moći da okončaju nasilje, pregovaraju o miru i ublaže glad i patnju koje pogađaju toliko miliona ljudi širom svijeta”.
Šef Ujedinjenih nacija je rekao da je njegova poruka Vijeću sigurnosti jednostavna: “Ako ne hranite ljude, hranite sukobe”, prenosi Al Jazeera.