Olivera Balašević nedavno je dospjela u centar pažnje srbijanske javnosti zbog objave romana “Planeta dvorište”
Na stranicama spomenute knjige, Olivera je otkrila da je, kao beba, sa majkom i bratom “stanovala” nekoliko dana na klupi ispred novosadske Gradske kuće.
– Kada su me uputili u Maticu srpsku kako bih dobila dozvolu za štampu bila sam tako ponosna. Predala sam tekst i izašla sa mislima: “Bože, sada su svi pod istim krovom, sa mnogo značajnijim piscima, odnosno njihovim junacima. Tamo je moja teta-Anuška, čika-Kači, Đusika i Ivica, a najpre moja mama i brat.” Pre svega zbog one klupe, koje se ne sećam, ali su mi o njoj pričali – izjavila je na promociji Balaševićeva, a prenosi “Hello”.
– Mislim da bi mama bila ponosna da je mogla da vidi tu bebu iz njenog naručja koja je savladala onih nekoliko stepenika na ulazu u Gradsku kuću, a onda i nešto više njih do ove sale, gde uživam u toploj atmosferi i dobrodošlici. Bila bi presrećna što su mi pružili priliku da ispričam nešto o našem životu – dodala je Olivera koja je svojevremeno bila jugoslavenska reprezentativka u gimnastici i nesuđena učesnica “Olimpijskih igara” u Moskvi 1980. godine.
Na kraju konferencije, Olivera je ispričala anegdotu o tome kako ju je majka naučila da “pomjera planine”, aludirajući na planinu od uglja koju su zajedno “pomjerile” ispred kuće jednog sugrađanina ne bi li zaradile nešto novca.
– Tog dana savladala sam jednu od najvrednijih lekcija – kako najteže životne izazove pretvarati u igru. Ovo je knjiga o mojoj majci, kojoj sam neizmerno zahvalna što me je naučila da pobeđujem. Ne posvećujem je onoj hrabroj, ponosnoj, tvrdoglavoj i požrtvovanoj ženi, već grubo ošišanoj devojčici na stepeniku teretnog vagona prispelog 1946. na stanicu “Zrenjanin”, gologlavoj Crvenkapi pred špalirom vukova prerušenih u putnike na peronu – vaspitačice, vršnjake i sve ostale. Jer, ona je i Simona i Petra. I Jovana i Jelena. Ona je ja – zaključila je Olivera, navodeći imena svojih kćerki i unuka.